Komunikacija na dijalekatu sve više zastupljena kod mladih – U dijalektu mladi vide svoj lokalni identitet
U poslednjih desetak godina mladi se sve više približavaju dijalektu, kaže Tatjana Trajković, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, sa Departmana za srbistiku. Dijalekat zauzima sve više mesta u savremenim medijima i načinu komuniciranja putem društvenih mreža. U dijalektu mladi vide svoj lokalni identitet i preko lokalnog identiteta, ogledanog u dijalekatskoj formi oni predstavljaju sebe širem društvu.
Različiti su razlozi i različite namere i motivi koji se pojavljuju kod mlađe generacije da sve više koriste dijalekat, kaže dr Tatjana Trajković. Do sada se smatralo da je dijalekat zastupljen kod starijeg stanovništva i da odumire a novi trend koji je počeo da vlada u poslednjih desetak godina jeste da se mladi sve više približavaju dijalektu kao obeležju pripadnosti jednoj zajednici. „To mladi u novije vreme jako dobro prepoznaju, u dijalektu oni vide svoj lokalni identitet kao da žele da kažu „to sam ja, drigačiji sam od vas“. To je ono što ih izuzetno obeležava“ – kaže dr Trajković. 
Istraživači dijalekta ne mogu predvideti šta se menja i u kojoj će meri dijalekat ostati isti ali postoje elementi koji su podložniji promenama, pod uticajem savremenog načina života, pod uticajem standardnog jezika koji je sve jači. „Tu postoji paradoks, što smo izloženiji tom savremenom životu, tim novim medijima, društvenim mrežama, sve više beležimo zastupljenost dijalekta. Upravo na tim novim načinima komuniciranja, naročito preko društvenih mreža, dijalekat zauzima sve više mesta“ – ističe Tatjana Trajković, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Ona kaže da su zato značajna istraživanja dijalekta koja se sprovode kao i upoređivanje sadašnjeg stanja sa nečim što je bilo u prošlosti kako bi se izveli zaključci o promeni dijalekta odnosno konkretnog govora na određenom području.
