Pirotske tkalje prenose deci ljubav prema ćilimu
Jedan od 75 programa ovogodišnje Božićne škole je Škola tkanja koju su pirotske tkalje organizovale sa ciljem da pored učenja tehnike tkanja deci prenesu ljubav prema ćilimu i motivišu ih da istražuju i uče o bogatom kulturnom nasleđu našeg kraja. Među polaznicima je ove godine i jedan dečak, učenik Gimnazije, koji s ponosom ističe da je njegovo učešće u Božićnoj školi tkanja doprinos očuvanju ovog zanata od zaborava.
Prošle godine je u Božićnoj školi tkanja učestvovalo 20 devojčica a ovoga puta među polaznicima je učenik prvog razreda Gimnazije Miodrag Mladenović. „Rešio sam da se oprobam u tkanju. To sada malo ko radi, ako naučim ovu tehniku možda će mi nekada biti od koristi. Želim da dešifrujem kodove koji će možda uskoro biti zaboravljeni“ – poručuje srednjoškolac, Miodrag Mladenović.
Pored njega tu su i devojčice Teodora, Branka i Mila, neke od njih su i prošle godine učestvovale u Božićnoj školi tkanja.
Slavica Jovanović, predsednica Udruženja tkalja Pirot, koje organizuje školu tkanja kaže da interesovanje dece za ovim starim zanatom postoji iako Božićna škola ima 75 razlkičitih aktivnosti. „Deca žele da uče, Škola tkanja je jedna od brojnih sadržaja i svako bira ono što ga interesuje. Mi ove godine imamo popvratnike ali i decu koja su iz drugih gradova i u Pitrotu provode zimski raspust, zainteresovana su da nauče nešto o svom poreklu o tome kako se nekada tkalo“ – kaže predsednica Udruženja tkalja.
Cilj ovih radionica je da motivišu decu da istražuju, da uče o kulturnom nasleđu. Upoznaju se sa tehnikom tkanja i načinom izrade ćilima. „Vrlo je važno da ih zainterusjemo da znaju na čemu se radi, od čega se i kako pravi ćilim. Mi i tokom godine pokušavamo da dovedemo decu uključimo ih u naše aktivnosti, vaspitačice ih dovode da vide razboj i da sami pokušaju da tkaju. Udruženje tkalja Pirota osnovano je sa ciljem da se ovaj zanat sačuva od zaborava“ – poručuje Jovanovićeva.
Iako se Udruženje tkalja već tri godine nalazi u prostorijama Tehničke škole članice udruženja kažu da i među srednjoškolcima ima dece koja o ćilimu gotovo ništa ne znaju. U Pirotu ima desetak žena koje poznaju tehniku izrade ćilima i koje se aktivno bave ovim zanatom. Slavica Jovanović pšodseća da je ćilim za Hilandar radilo 5 aktivnih tkalja. Nekada je u Pirotu bilo preko hiljadu tkalja iako je grad imao znatno manje stanovnika. U posleratnom periodu kada je osnovana Ćilimarska zadruga u gradu je bilo preko 1.500 tkalja a pirotski ćilim bio je jedan od prvih izvozni kontigenata tadašnje Jugoslavije.
Sada se tek po koja žena bavi ovim zanatom, uglavnom iz hobija pa je Udruženje tkalja osnovano sa ciljem da mlađim generacijama prenesu ljubav prema ćilimu i motivišu ih da čuvaju zanat koji je othranio brojne pirotske porodice.