Zijah Sokolović predstavio se Piroćancima monodramom “Glumac je, glumac je, glumac…” koja traje 45 godina

Kultnom monodramom, proslavljenog glumca Zijaha Sokolovića “Glumac je, glumac je, glumac…”, počeo je pozorišni festival “Revija predstava malih formi”. Do petka će  ljubitelji pozorišta u Pirotu  moći da pogledaju još tri  gostujuće i jednu predstavu Narodnog pozorišta Pirot. Monodrama “Glumac je, glumac je, glumac…” izvedena je sinoć  1637. put.

Kultna monodrama  Zijaha Sokolovića koju su Piroćanci sinoć mogli da vide, traje već 45 godina. Ova neobična i vrlo zahtevna predstava, koju je Sokolović igrao širom sveta  doživela je divne kritike o pstala nepromenjena do danas. ”Ako govorimo o glumačkoj prolaznosti onda se ova predstava više nikada ne može ponoviti ovakvom kakva jeeste. To je romantični dokaz da prolaznost traje. Ja sam vrlo zadovoljan i ushićen što mogu da igram predstave, još imam zakazanih predstava za iduću godinu i to je dokaz da postoji dijalog sa svetom u toj ideji koju nosi ova predstava ovakva kakava je i od publikekoja želi da vidi predstavu i koji su gledali pre 20 ili 30 godina” – rekao je poznati glumac.

Glumac ističe da nikada nije želeo da menja predstavu. Nastala je u Sarajevu davne 1978. godine  „kao buntovni čin“ o razumevanju glumca i znatiželjnog istraživanja granica pozorišne umetnosti. Kako  sam glumac kaže, kada bi od predstave do predstave menjao nešto i ubacivao aktuelene stavri onda predstava ne bi bila to  što jeste. “ Ona je napravljena ovko pre 45 godina i sve je ostalo isto. Ideja zbog koje je napravljena je osećaj koji sam hteo da stavim u predstavu na jedan ovakav način je vladavina iluzije. Način na koji sam koristio komediju del arte iformu cirkusa gde sam ja glavni klovn i kako se ja ismejavam sam sebi i svom zanatu   i svojoj stvarnosti, tako govorim i sa gledaocima. Komedija del arte gde se jedna tema može vrteti do beskraja u zavisnosti od publike a može se i zatvoriti. To su pozorišne forme koje su postojale i kojima sam samo stavio dijalog” – objašnjava glumac, Zijah Sokolović.

Reakcija publike razlikuje se u zavisnosti od  vremena i dosta  je dosat zbunjena tim konceptom takvim kakav jeste, što je i u Pirotu bio slučaj. “Poslednjih godina su verovatno gledali neke druge forme pozorišta koje su možda jednostavnije i ljudi više vole da razumeju odmah šta gledaju tako da sa tom stavrnošću sa kojom dođu u pozorište žele da se ta iluzija pozorišna poravnja sa njihovom iluzijom i vremenom a to je nemoguće. Publika mora  da se zapita zašto pričam priču o glumcu da bi to zato potražili u predsatvi ako imaju vremena, volje, koncentracije ili želje a danas toga sve manje imamo jer živimo takvim tempom života.  Umetnost je ostala samo na nivou neke konzumacije i nekog površnog doživljaja da nam je bilo lepo i da smo razumeli. To je tako danas i ja se slažem sa tom stvarnošću i pokušavam da igranjem ove predstave i nekih drugih predstava odgodim to urušavanje pozorišta” – ističe Sokolović.

Glumac kaže  da je njegovo da igra i da  po reakcijama publike vidi kakva su razmišljanja tih ljudi. “Glumac mora da veruje u to što radi i da ne povlađuje publici u smislu  da razume ili ne predsatvu, tako i publika mora da se trudi da razume način na koji glumac radi predstavu i da postoji iskrenost” – poručuje Zijah Sokolović.

Ovakve predstave menjaju publikua li sam  glumac ističe da upravo zbog ove predstave nosi osećaj vrednosti i nema želju da ga svi razumeju. “Mozda će biti iznenađeni što sam ja kao Zijah to njima rekao ili uradio, ne to je on, ja sam samo Zijah kao glumac koji je igrao lik jednog glumca koji priča o svom životu to nisam ja, i to ljudi moraju da razumeju. To je iluzija i ta iluzija je elementarna za život danas, bez nje se  teško  može razumeti stvarnost u kojoj živimo. Potreba za razumevanje drugog vremena je jedna vrsta empatije prema sebi i prema drugima” rekao je posle predstave u Pirotu, proslavljeni glumac, Zijah Sokolović.