Pirot kroz vekove

Privreda pirotskog kraja do 1941 – Arhivski ogledalo prošlosti

Pirotski kraj je pre, ali i posle oslobođenja od Turaka, bio živo i poletno mesto razvijene poljoprivrede, gde se razvijala trgovina i zanatstvo, kao i manufakturna industrija. Ovi krajevi su uoči oslobođenja imali jake trgovinske veze sa Vidinom, Svištovom, Sofijom, Plovdivom, Jedrenom, Samokovom, Beogradom, Nišom, Slivenom i drugim mestima gde su prodavali vino i rakiju, kože, ovnove, suvo meso, maslo i loj, a doterivali žito iz Sofije, gvožđe iz Samokova.

Pirotski kraj je u vremenu karavanskog saobraćaja predstavljao važnu tačku i raskrsnicu na Carigradskom drumu, pojava železničke pruge 1887. godine negativno je delovala na privredni razvoj. Ovde su se putnici odmarali i konačili, a tako je dolazilo do znatne trgovinske razmene i koncentracije zanata, a železnica je oduzela živost i ulogu ovog kraja. Na ovu promenu, treba nadovezati i još jednu, a to je neposredna blizina granice.

Pre toga veliki turski prostor je predstavljao obimno tržište u kojem se nalazila snaga za razvoj. Granica je ne samo oduzela pirotskom kraju prostrano tursko tržište, već je i presekla zonu njegove regionalne gravitacije. Stagnacija trgovine i zanatstva, sporo uvođenje novih mogućnosti rada (industrije), doveli su do toga da je uloga poljoprivrede u Pirotskom kraju porasla.

Najviše su se bavili ratarstvom i vinogradarstvom, gajenjem stoke i živine. Visokoplaninski pašnjaci u svim delovima gravitacionog područja Pirota pružali su oduvek odlične uslove za planinsko stočarstvo. Nastaroplaninskim pašnjacima napasala su se stada ovaca, koza i konja.

Ovakav položaj omogućio je razvijeno pravljenje kačkavalja, a potražnja za ovim proizvodom dovela je do porasta proizvodnje, pa je u prvoj deceniji 20. veka radilo 20 trgovaca kačkavaljem. Kriza u koju je zapao pirotski kraj nekako je prevaziđena zahvaljujući ekonomskom i kulturnom uzdizanju Srbije koja je podigla svoju kupovnu moć. S obzirom na sveukupnu situaciju, ćilimarstvo je posle oslobođenja postalo vrlo specifična i vodeća grana privrede, a zanatstvo je u odsustvu industrije, sa trgovinom i poljoprivredom, vodeća funkcija ovoga perioda.

tekst i foto Istorijski arhiv Pirot

Slične vesti

Back to top button