PIROT KROZ VEKOVE: Da li znate kada su Piroćanci počeli da nose donji veš?
Donji veš u današnjem smislu reči nije postojao. Muškarci i žene nosili su ispod sve gornje odeće dugačke košulje istog kroja, koje su nazivane rubljem ili belim vešom. Jednostavno „u starije vreme, ljudi nisu nosili gaće“.
Gaće, gače ili gačke se javljaju u Pirotu tek pred oslobođenje od turske vlasti, a u krojačkom tefteru Kote
Pešića Kuklića iz Pirota, gaće se kao narudžbina pominju u periodu (1866 – 1870). Bile su širokog kroja i vezivale su se vrpcom ili kanapom. Međutim, izvor ne navodi da li je postojala razlika između muških i ženskih gaća u to doba. Da li znate kada su se pojavile suknje u Pirotu? Suknja se izdvojila iz haljine i kao zaseban ženski odevni predmet pojavila u Pirotu devedesetih godina XIX veka. Nosila se samo u gradu kao sastavni deo građanske nošnje. Obično se nosila u kompletu sa bluzom istog dezena, s tim što je bluza prelazila preko suknje, ali se mogla nositi i uz bluzu drugog dezena. Ove suknje su bile krojene iz više delova, često sa šavom po sredini zadnjeg dela, koji je bio duži.
Da li ste znali da „moda nije smela u selo“?
Velika kriza koja je pogodila Ameriku 1929. godine, uticala je i na stanje u Srbiji, pa i na samu modu. U ovom periodu pokrenut je časopis „Žena i svet“, ali i časopis „Seljanka“, koji svoj prvi broj izdao 1933. godine i na svojim stranicama doneo, pored redovnih rubrika o zdravlju i pisama čitalaca, jedan zanimljiv članak
pod nazivom „Moda je zatrta“.
Velika je nesreća po naše selo što se tamo uvlači moda. Danas je retko videti po nekim krajevima u našem selu, narodnu nošnju, koju je oprela, i otkala i spremila naša devojka na selu. Traži se kupovno, pa i ako je skupo i slabo. Krivi su tu mnogo roditelji – domaćini, ne treba da dozvole da im ženska čeljad pođu za
modom. Ako si razuman čovek, biće ti lako, tvoje će biti starije, i u tvoju kuću neće se uneti kojekakve krpe i druge pamučne stvari. Vaše kćeri neka same urede i operu vunu, lan i konoplju, pa i svilu, ako su ranile svilenu bubu. Sve to neka same osnuju i otkaju. Isto tako i pamuk neka same otkaju. I od toga neka kroje sebi odelo. To će im odelo biti mnogo lepše i trajnije, nego ono kupovno. One treba da se diče svojim odelom koje su svojom rukom izradile, a nije za to otišla njiva i livada u tuđe ruke. Pa i kad se budu udavale svako će pre potrčati po razumnu, vrednu i dobru domaćicu nego li po nakinđurenu pomodarku. Teško onoj kući u kojoj pomodarka gospodari.
Pirotske vesti u saradnji sa Muzejom Ponišavlja u narednom periodu objavljivaće segmente iz veoma zapažene izložbe autora kustosa Mile Panajotović i Aleksandra Repedžića “Odeća po meri i vašoj želji”.Izložba je trenutno otvorena u Galeriji “Čedomir Krstić” u Pirotu i predstavlja dragoceno svedočanostvo o prohujalim vekovima, istoriji, kulturi, tradiciji našeg naroda. Ovaj tekst i fotografija objavljeni su u katalogu koji prati izložbu.
