In Memoriam – Mirjana Jonić Igić

U Pirotu je danas preminula Mijana Jonić Igić, dugogodišnji novinar,  književnik i publicista. Mirjana Jonić Igić rođena je 13. oktobra 1948. godine, posle gimnazije studirala je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tokom svoje plodne karijere,  ostavila neizbrisiv trag u novijoj istoriji našeg grada i sačuvala od zaborava brojne događaje, publikovala brojna dragocena književna izdanja, pritom čuvajući od zaborava pirotski govor. Sahrana će se obaviti na Tijabarskom groblju u Pirotu, 3.oktobra u 14:00, saopštila je njena porodica.

Iza nje stoje brojni novinarski tekstovi, radio i TV emisije, feljtoni i knjige. Njeni stihovi i proza nalaze se u zbirkama «Treća smena», «Nemir neimara», «Ima dana», «Korak u oblak» i «Samonikli». Autor je pozorišnog komada za decu «Praznična čavrljanja». Njena zbirka stare pirotske građanske poezije «Abr da se ne zaborave» proglašena je kulturnim događajem 1999. godine. Posebna priznanja je dobila za priređivanje knjige « Ratni dnevnik Petra I. Pančića—1915-1919 ».

Veliki deo svog književnog stvaralaštva posvetila je starom Pirotu, njegovim kaldrmisanim ulicama, mirisnim avlijama i bogatim dućanima, kao i Piroćancima koji su ostavili trajni pečat kako u samom Pirotu, tako i u narodu kome su pripadali.
Njena knjiga «Male gradske priče» i veliki uspeh koji je postigla još jedan je dokaz za to.

Pozorišnim komadom « Testament », napisanim na bogatom i živopisnom govoru Pirota, Mirjana Jonić Igić verno čuva arhaični pirotski urbani govor za koji je čuveni dijalektolog i akademik Pavle Ivić svojevremeno rekao da je «najstariji i najlepši od svih srpskih govora».

Knjigu « Do pakla i nazad » Mirjana je posvetila stogodišnjici proboja Solunskog fronta i završetka Prvog svetskog rata. Satkana je od autentičnih svedočenja učesnika Velikog rata i prezentuje svedočanstva malog čoveka sa margine velike istorije. Ovo je još jedan vredan književni biser iz bogate kolekcije njenih dela.

Mirjana Jonić Igić  dobitnik je više nagrada i priznanja za uspešan književni rad, veliki deo svog književnog stvaralaštva posvetila je starom Pirotu, njegovim kaldrmisanim ulicama, mirisnim avlijama i bogatim dućanima, kao i Piroćancima koji su ostavili trajni pečat, ne samo u Pirotu, nego i u narodu kome su pripadali. Poštujući njen trud i borbu za spasavanje autentičnog urbanog pirotskog govora, Matija Bećković kaže: ” Njene knjige su škrinje u kojima je sačuvano blago pirotskog govora, evakuisano pred požarom vremena i sačuvano za buduće naraštaje.”