Begov most,promašena investicija starih Rimljana

Begov most, na Visočici nizvodno od Temske, tačnije blizu Staničenja i uliva ove reke u Nišavu, jedna je od najlepših, ali i građevina iz rimskog perioda koja nikada nije završena.

 

Građevina od sige i peščara sa  prelepim lukovima, koja nikada do kraja nije premostila plahovitu Visočicu i dalje odoleva zubu vremena iako je podignuta pre bezmalo dvadesetak vekova, dok su ovuda krstarila rimske legije. Istini za volju, meštani su u nekoliko navrata  sami improvizovali ostatak mosta uz pomoć drvene građe, koja je odavno popala.

-O mostu su pisali mnogi pa i znameniti Felika Kanic.  Izučavali su ga autoriteti poput Radivoja Ljubinkovića,Borislava Andrejevića, Aleksandra Radovića i mnogi drugi, ali razlog zašto nikada nije završen do kraja i dalje je velika nepoznanica-kaže Mila Panajotović, istoričarka u Muzeju “Ponišavlja”.

Most je inače, delimično obnovljen 1682. godine, u vreme najtežeg turskog ropstva. Obnovio ga je izvensi beg, pa  otuda i današnji naziv.  Kao razlozi zbog kojih nikada nije završen, nezvanično se navode i pretpostavke da je tokom gradnje Visočica promenila korito odnosno tok, zatim da je navodno ovo bio prvi viseći most na kome se naplaćivala carina pa je shodno tome ,  drvena konstrukcija služila za  otvaranje  i zatvaranje  prema potrebi….

Bilo kako, begov most je nesumnjivo omiljeno izletište Piroćanaca, ali i kupača u virovima iznad mosta.

P.V.