Danijela Đorđević predstavila svoj književni prvenac „Žena na prozoru“ u rodnom Pirotu
Pirotskoj publici sinoć je predstavljena zbirka poezije „Žena na prozoru“, književni prvenac Danijele Đorđević, profesorke književnosti, rođene u Pirotu. Autorka je odlučila da upravo u rodnom gradu započne predstavljanje svoje prve knjige, u kojoj se ljubavna lirika prepliće sa egzistencijalnim pitanjima, promišljanjima o samoći, slobodi, prolaznosti i traganju za smislom.
Kako kaže Đorđevićeva, zbirka je pretežno ljubavna, ali ljubav u njenim stihovima nije samo emocija niti odnos dvoje ljudi, već način da se čovek suoči sa životnim krizama, beznađem i sopstvenim unutrašnjim preispitivanjima.
„Ovo je moj prvenac, zbirka poezije ‘Žena na prozoru’. Pretežno je ljubavna poezija, mada je i egzistencijalistička, zato što je ljubav, u stvari, način da se prevaziđu razni životni problemi, krize i beznađe“, kaže autorka, dodajući da su pesme nastajale iz perspektive zrele osobe i životnog iskustva koje takva perspektiva donosi.
Iako već dugo piše, odluka da pesme objedini u knjigu nije došla lako. Kao profesorka književnosti, priznaje da je prema sopstvenom pisanju dugo bila veoma kritična. Podsticaj su joj dale reakcije čitalaca, ali i pohvale ljudi čije mišljenje u svetu književnosti i poezije posebno ceni. Pesme je ranije objavljivala na društvenim mrežama, a neočekivani pozitivni komentari bili su, kako kaže, „vetar u leđa“ da ono što je godinama stvarala konačno dobije formu knjige.
Za prvu promociju izabrala je Pirot, grad za koji je i dalje snažno vezana.
„Pirot je moj rodni grad i moj omiljeni grad, najlepši grad na svetu, kao što ja volim da kažem, i zbog toga sam krenula od Pirota“, istakla je Đorđevićeva.
Nakon Pirota, „Žena na prozoru“ biće predstavljena i u Beogradu, u Skadarliji, krajem septembra, dok je promocija planirana i u Surdulici.
U pogovoru zbirke, koji potpisuje Dragana Bečejski, „Žena na prozoru“ predstavljena je kao knjiga koja ljubavno čekanje prevodi u šire pitanje ljudskog postojanja. Žena iz naslova tako nije samo konkretan lik, dok prozor postaje simbolična granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, između onoga što jesmo i onoga za čim tragamo.
Poetika Danijele Đorđević počiva na susretu nežnosti i unutrašnjih ponora, a kroz zbirku se ponavljaju motivi svetlosti, sazvežđa, pogleda, tišine, vetra, srca i bezdana. Ljubav se pojavljuje kao pokušaj prevazilaženja egzistencijalne usamljenosti, ali i kao prostor u kojem čovek nastoji da sačuva sopstveni identitet i slobodu.
Jedno od pitanja koje se provlači kroz čitavu zbirku jeste kako voleti, a ne izgubiti sebe. Konačnog odgovora nema – „žena na prozoru“ ostaje između odlaska i ostanka, sećanja i nade, tuge i svetlosti.
O knjizi je, pored autorke, govorila Marija Madić Ilić, profesor srpskog jezika, dok je stihove čitala Marija Đorđević, takođe profesor srpskog jezika.
Muzičku pratnju pružili su Stefan Tošić i Kosta Petrović, a program je vodila Brankica Vidojević.
