Zaštićeno jedino stanište venerine vlasi u Srbiji
Akcijom Zavoda za zaštitu prirode Srbije i JP „Srbijašume“ u Specijalnom rezervatu prirode „Venerina padina“ u Zvonačkoj banji, uspostavljen je stabilan sistem dotoka termalne vode neophodan za opstanak rekte vrste paprati venerine vlasi na njenom jedinom staništu u Srbiji. Ovom prilikom, u cilju edukacije i ukazivanja na značaj zaštite ovog staništa, postavljena je i informativno edukativna tabla o značaju očuvanja ove vrste. Akciju su podržali, pomažući u izvođenju terenskih radova predstavnici Mesne zajednice i meštani sela Zvonce.
Više od deset godina vodi se borba za očuvanje ove retke vrste i jedinstvenog staništa u Srbiji. Stanište venerine vlasi u Srbiji ugoženo je usled kaptiranja izvora termomineralne vode, kojim je narušen vodni režim staništa. Kako bi se omogućio opstanak vrste, Zavod je postavio veštački sistem za dotok termalne vode na stanište, u trenutku kada je vrsta bila na ivici opstanka. Dotok vode je obezbeđen preko sistema cevi i mlaznica, kojima se voda sprovodi do samog staništa. Sistem je veoma osetljiv i zahteva stalne intervencije i nadzor kako bi dotok vode bio konstantan. Sprovedena akcija deo je stalnog monitoringa vrste, na osnovu koga je data mera zaštite – ponovna promena sistema dotoka vode.
Koliko je značajna vrsta i stanište venerine vlasi, svi posetioci imaće priliku da se informišu preko novopostavljene edukativne table na samom lokalitetu. Dalji koraci na unapređenju, zaštiti i razvoju ovog zaštićenog prirodnog dobra biće poboljšani dobijanjem novog upravljača. Specijalni rezervat prirode „Venerina padina“ ostao je bez upravljača nakon što je hotel „Mir“, kao prvobitni, prestao sa radom.
Adiantum capillus-veneris, u narodu poznata kao venerina vlas, devojačka kosa ili gospine vlasi, je retka, ugržena i strogo zaštićena vrsta paprati u Srbiji. SRP „Venerina padina“ predstavlja njenu najseverniju tačku rasprostranjenja. Venerina vlas je vrlo dekorativna, i kao takva često se gaji kao sobna biljka.
U prirodi venerinu vlas srećemo na vlažnim stenama, pored izvora i potoka, obično na mestima sa dosta mahovine koje i same zahtevaju puno vlage za razvoj. Raste na senovitim krečnjačkim stenama, bigrenim naslagama (kao u našem slučaju), polupećinama i potkapinama mediteranskog područja.
