VREDNE RUKE PIROĆANACA – Epizoda 3: Obućar Bane
Od nekadašnjih tridesetak obućarskih radnji u Pirotu danas su ostale samo četiri. Među malobrojnim majstorima koji čuvaju ovaj zanat je Branislav Tošić – Bane, obućar, modelar, dizajner i nagrađivani umetnik, koji već više od 40 godina spaja zanatsko umeće i kreativnost.
Pirot je početkom prošlog veka bio poznat po obućarskom zanatu. Godine 1911. u gradu je radilo 27 obućarskih radnji, dok ih je 1930. bilo čak 30. Danas su ostala svega četvorica obućara.
Branislav Tošić u zanat je ušao 1983. godine, kada je, umesto Likovne akademije, na savet oca izabrao obućarsku školu. Završio je školovanje u Knjaževcu i Beogradu, a u nekadašnjoj fabrici „Kartaljević“ prošao je sve faze proizvodnje – od rada na mašinama do modeliranja obuće.
„Direktor je govorio mom ocu: ‘Prepusti ga meni, od njega hoću da napravim vrhunskog majstora.’ Tako je i bilo“, priseća se Tošić.
Nakon propasti fabrike otvorio je sopstvenu radionicu. Osim popravke obuće, bavio se i proizvodnjom, a posebno su bile tražene njegove plesne cipele za latinoameričke igre koje su nosili plesači u Maroku, Tunisu, Bugarskoj i Grčkoj.
Iako posla ne nedostaje, najveći problem vidi u tome što nema mladih koji žele da nauče zanat. Kaže da je godinama bezuspešno pokušavao da pronađe učenika kome bi besplatno preneo znanje, ustupio mašine i poslovne kontakte.
„Obilazio sam Centar za socijalni rad, Nacionalnu službu za zapošljavanje, raspisivao konkurse, ali niko nije bio zainteresovan. Za deset godina pravih obućara više neće biti“, smatra Tošić.
Pored obućarskog zanata, Bane je i nagrađivani slikar i autor mozaika čija se dela nalaze u muzejima u Srbiji i Bugarskoj. Ističe da mu je umetnost mnogo pomogla u poslu, ali da od nje nije mogao da živi, zbog čega joj se posvećivao tek kada je završavao svakodnevne obaveze u radionici.
Danas u njegovu radionicu stižu najrazličitije popravke – od zamene đonova i uložaka do rekonstrukcije skupih patika svetskih brendova. Ipak, ističe da je ručno izrađena obuća i dalje nezamenljiva po kvalitetu.
Iako razmišlja o penziji, ne planira da prestane da stvara. Trenutno sopstvenim rukama gradi umetnički atelje u kome želi da se u potpunosti posveti slikarstvu i mozaiku.
„Ovaj posao mi je dao život i pomogao mi u najtežim trenucima. Ali želja mi je da ostatak života posvetim umetnosti. Nadam se samo da će se pojaviti neko kome ću moći da ostavim zanat, jer, kako su govorili stari majstori – zanat spasava glavu.“
Ovaj sadržaj deo je projekta “Vredne ruke Piroćanaca: Priče o starim i umetničkim zanatima”, sufinansiranog od strane Grada Pirota, a u okviru javnog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata za 2026. godinu.
