VELIKI ČETVRTAK: Počinje sećanje na stradanje Hristovo i priprema za Vaskrs
Svetom liturgijom Vasilija Velikog, služenom na Veliki četvrtak, u hramovima je obeležen jedan od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru – spomen na Tajnu večeru, kada je, prema učenju crkve, ustanovljena sveta tajna pričešća.
“Danas smo služili Svetu Liturgiju Vasilijevu na Veliki četvrtak u spomen Tajne večere koju je na današnji dan Gospod ustanovio, upravo i Sveto pričešće, dajući hleb i govoreći da je to Njegovo telo i dajući čašu sa vinom govoreći da je to Njegova krv”, rekao je jerej Duško Vidačić.
Kako je istakao, večernjom službom započinje obeležavanje Velikog petka – dana Hristovog stradanja.
“Večernjom službom, čitanjem 12 strasnih Jevanđelja, počinje već stradanje Isusovo. Već danas Juda odlazi sa Tajne večere da izda Gospoda Isusa, iako je bio učesnik same večere”, podsetio je sveštenik.
“Nažalost, i mi danas često, pravdajući se obavezama ili zauzetošću, ne odlazimo na Liturgiju, iako znamo da nam je Gospod dao vreme života i da treba da mu uzvratimo”, upozorio je on.
Veliki petak, posvećen je sećanju na raspeće i smrt Isusa Hrista. Bogosluženje tog dana započinje Carskim časovima.
“Zovu se tako jer su vizantijski carevi prisustvovali tim službama. Na njima se čitaju delovi Jevanđelja o stradanju – o hvatanju, suđenju, šibanju i pljuvanju Isusa, što je možda i veća sramota nego sam udarac”, objasnio je sveštenik.
U popodnevnim časovima, tačno u vreme kada je, prema predanju, Hristos postradao, služi se večernje sa iznošenjem Plaštanice.
“Plaštanica je platno koje označava pogreb Isusa Hrista. Na njoj je prikazano kako leži u grobu, nakon što su ga Josif i Nikodim položili i pomazali”, rekao je jerej Vidačić, dodajući da vernici potom prilaze i celivaju Plaštanicu sve do uoči Vaskrsa.
Veče Velikog petka obeležava se opelom Hristovim i simboličnim ophodom oko hrama.
“To je pobožno bdenije nad telom Hristovim. Vernici sa svećama, u tišini i mraku, tri puta obilaze oko hrama, a zatim se Plaštanica ponovo iznosi i celiva”, objašnjava jerej Vidačić.
Na Veliku subotu, nastavlja se liturgijsko obeležavanje uz simboliku nade i najave Vaskrsenja.
“Na sredini Liturgije sveštenik oblači bele odežde, što označava već najavu Vaskrsenja. To je trenutak kada se podsećamo reči anđela: ‘Zašto tražite živoga među mrtvima’”, rekao je on.
Najveći hrišćanski praznik – Vaskrs, dočekuje se u ponoć.
“Ponoćnim jutrenjem započinje proslava Vaskrsa, a zatim se služi prva Sveta Liturgija. Ujutru sledi još jedna, kako bi svi vernici mogli da prisustvuju”, naveo je sveštenik.
On je dodao da se poslednjih godina primećuje sve veći broj vernika koji poste i učestvuju u bogosluženjima.
“Hvala Bogu, narod se vraća veri, sve više ljudi posti i molitveno se priprema za najveći praznik”, zaključio je jerej Vidačić.
