Stara planina stanište ugroženih vrsta visibaba
Stara planina jedna je od retkih planina u Evropi na kojoj se mogu naći divlje visibabe u svom prirodnom staništu. Ovo je malo poznata činjenica koju za Pirotske vesti otkriva budući “doktor” za visibabe Filip Jovanović, Piroćanac koji je na završnoj godini doktorskih studija na Šumarskom fakultetu koji se godinama bavi izučavanjem ovih biljaka.
Po Jovanovićevim rečima, Stara planina je jedno od svega pet staništa divlje visibabe u Srbiji, biljaka koje su na listi ugroženih i sve ih je manje u divljini. Posebno je interesantna takozvana džinovska visibaba, čije stanište je na Crnom vrhu blizu repetitora.
-Visibabe u prirodi rastu ugavnom na nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara. Konkretno, na Crnom vrhu smo našli ove visibabe u jednoj vrtači na visini od preko 1.100 metara nadmorske visine. Osim Srbije, ove visibabe se u svom prirodnom staništu, u divljini mogu naći jedino još u Grčkoj, Bugarskoj, nekim delovima Istočnoegejskih ostrva i Turskoj. Interesantno je da u zemljama Zapadne Evope, gde visibaba nema u divljini, vlada prava pomama i zaljubeljnici u visibabe, takozvani galantofili spremni su da plate velike sume novca samo da ih neko odvede na mesto gde mogu da vide i uživaju u visibabama u njihovom prirodnom staništu, kao što su ova u našem kraju-kaže Jovanović za Pirotske vesti.
Po njegovim rečima, za visibabe je u narodu uvreženo ne baš potpuno ispravno mišljenje da visibabe predstavljaju vesnike proleća.
-Od ukupno dvadeset vrsta visibaba, svega par vrsta se mogu nazvati pravim vesnicima proleća jer najveći deo sa cvetanjem završava najkasnije do prolećne ravnodnevnice, a neke cvetaju i u jesen. Visibabe imaju značajno mesto i u fitomedicini jer se alkaloidi koji se dobijaju iz njih, koriste za spravljanje lekova koji se koriste kod simptomatske terapije Alchajmerove i drugih teških oboljenja-kaže Jovanović.
Jovanović upozorava da je stanište divljih visibaba na Crnom vrhu ugroženo jer radnici koji često borave kod repetitora u vrtaču u kojoj rastu visibabe bacaju svakakav otpad.
tekst i fotografije Aleksandar Ćirić
Postojanje mladih ljudi poput Filipa Jovanovica, sa cijim sam radom posredno i povrsno upoznat, cine da se svako kome je istinska zastita prirode na srcu, oseca spokojnije. Bavljenje ovakvim pitanjima moze na prvi pogled izgledati minorno sa stanovista “velike i sveobuhvatne” zastite ali su bas mikroareali pokazatelji zdravlja i ocuvanosti nekog sireg biotopa. Sve cestitke Filipu na istrajnosti i licnom angazmanu jer iskreno sumnjam da mu je neko pomogao organizaciono ili finansijski da svoj rad obavlja na nacin na koji je u nauci jedino i moguce raditi, studiozno i dugorocno.
Kako ste pokazali interesovanje za “Filipove” visibabe mogli ste na dvogodisnje “trubljenje” ekologa objaviti i nasu lokalnu pricu o balkanskom endemitu – Krilastom zvoncicu cije je jedino do sada zabelezeno staniste na Staroj planini nestalo pod betonskom stopom stuba za gondole u funkciji skijalista. Mogli biste da pisete i o tome kako se vec deset godina precutkuje postojanje dovoljno meterijalnih dokaza za park dinasurija u koritu Dojkinacke reke i o nikakvoj detaljnijoj ispitanosti tog terena sa paleontoloskog stanovista. Medjutim, tu se vec naveliko prica i pise o ulasku teskih masina za potrebe izgradnje mini, midi, maksi hidrocentrala.
izgleda da su na Staroj planini ostale samo visibabe i fosili dinosaurusa , a ostalo , divljac ,pastrmke, mnostvo endemskih vrsti biljaka ,retkih ptica , a posebno da je na Staroj planini bilo i drveca citacemo u nekom izvestaju JP SRBIJA SUME iz Beograda jer pirotsko sumsko je vec sto bi rekli nasi ljudi ugaslo
Slazem se sa vama Maki da situacija moze biti posmatrana i tako ali stvari nisu potpuno crne. Osnovni fond divljaci i potocne pastrmke postoji ali bi se zastita i konzervacija morala raditi na mnogo strucniji nacin. Sumsko gazdinstvo Pirot se u vreme svoje samostalnosti bavilo sumarskim poslom na uobicajen i strucno definisan nacin. Nakon stvaranja julovskih javnih preduzeca medju kojima je jedno od vaznijih Srbija Sume, ti ljudi gube svoj profesionalni i strucni identitet i povinuju se losim odlukama Beograda, u tomperiodu kraja devedesetih pa i nadalje, uradjene su divljacke sece duboko u I zoni zastite na koje verovatno mislite a divlja seca/kradja se gotovo granici sa time. Gazdovanje ribolovnim vodama je tim ljdima nametnuta stvar u kojoj se snalaze tako kako se snalaze. Sve je to uradjeno iz samo jednog razloga, udaljiti udruzenja zainteresovanih gradjana sa reka i potoka u nailazecoj hidro-elektro histeriji a u sustini nebuloznim projektima smestanja reka u cevi i lazi o energetskom potencijalu. Najgora stvar je sto postoje zvanicni izvestaji o tome da svako drljanje po vodotokovima Stare planine moze ozbiljno ugroziti vodosnabdevanje Pirota i nizijskih naselja ali na to se niko ne obazire, vlast precutkuju cinjenice koje su im u vreme kakve takve transparentnosti argumentovano predocene. Ne znam koliko su ovakva mesta posecena ali skrecem paznju zainteresovanim gradjanima da prate Sluzbene listove u kojima ce biti oglasene javne rasprave ili primedbe na uradjene/neuradjene studije izvodljivosti i efekata na zivotnu sredinu kod odredjenih projekata. Projektanti/investitori se pokusavati nasvaki nacin da se “usule” promaknu bez tih studija ……. mada i nakon reakcije naci ce se “institucija sa kredibiletetom” koje ce napisati kakvu god hocete studiju.
Da budem cak dosadan i samom sebi podseticu jos jednom, GLAVNA SABIRNA OBLAST VODENOG BASENA PIROTSKE KOTLINE NISU VIDLIC I SUVA PLANINA, VEC STARA PLANINA. TO ZNA SVAKI OZBILJNIJI HIDROGEOLOG A DO CEGA MOZE DOCI KAD SE CEVIMA PREMOSTE KRECNJACKE GREDE KOJIMA DEO VODE IZ PLANINE DOTICE DO KOTLINE ….. o tome cemo verovatno da smislimo kad se stvari deSe a neki debeloprdi sa ko zna kojim izvorom fiansiranja, zaposednu Jelovicku, Dojkijnacku i Topolodolsku reku. Ko moze -zamislice sve moguce posledice a zbog cega, necijih politickih kredita, suplje price o zaposljavanju i velikoj koristi. Kao da je unistavanje prirode dobit a njeno nenaruseno postojanje gubitak.