Srbija je zemlja fresaka
Piroćanac Đorđe Marinković, koji je radni vek proveo kao inženjer u Železnicama Srbije, a penzionerske dane provodi u selu Vlasi, decenijama se bavi ikonopisom i freskoslikarstvom. Zbog svog izuzetnog dara, u mnogo navrata dobijao je blagoslov crkvenih vlasti i radio freske u velikom broju crkava u Pirotu i širom Srbije. Oslikavao je crkve posvećene Svetoj Trojici u Izvoru kod Pirota i Belešu kod Dimitrovgrada, zatim Ribnici kod Valjeva i drugim delovima naše zemlje. Ikonopisom i freskoslikarstvom je počeo da se bavi daleke 1987. godine, nakon posete manastiru Visoki Dečani, a slikarstvom se bavi od 1983. godine.
Fasciniran manastirom Visoki Dečani, Marinković je od tog dana odlučio da se bavi isključivo freskoslikarstvom i ikonopisom, počeo da se samostalno obrazuje u zemlji i inostranstvu, a zbog kvalitetnog rada postao je poznat freskoslikar. Kaže da je dosta učio i od Časlava Colića, poslednjeg srpskog kopiste fresaka koji živi i radi u selu Jalbotina kod Pirota, već dugo je penzioner ali je ostavio neizbrisiv trag u srpskom freskoslikarstvu.
-Radio sam u tri crkve, dve posvećene Svetoj Trojici, crkvi u Izvoru kod Pirota i Belešu kod Dimitrovgrada, zatim u crkvi kod Ribnice, kod Valjeva, zatim u Dragincu, kod Ljiga, gde sam uradio tri freske većeg formata na ulazu u crkvu. Očekuje se i živopisanje te velelepne crkve, imam ponudu, ali posle ove pošasti možda počnem sa radom. Reč je o velikom poslu, ali videćemo šta će biti zbog cele situacije-kaže Marinković za Pirotske vesti.
On je do sada učestvovao i na velikom broju likovih kolonija, više od 40, godišnje od tri do četiri kolonije, mada je to i sada obustavljeno zbog epidemije.
-Kolonije na kojim sam malo učestaliji gost jesu pre svega kolonija na Kosovu i Metohiji, kod Zvečana, na Sokolici. Tu obilazim manastire, tražim blagoslove za fotografisanje fresaka i merenje formata fresaka, te kopije uradim i deo kopija ostavim na samoj koloniji. Zatim kolonija u Kučevu u Homolju, Loznici, kolonija koju organizuje SPC, duhovna likovna kolonija kod Draginca, posvećena Svetoj Petki, zatim Bijeljina gde dolaze slikari iz Rusije, Španije i drugih zemalja i mnoge druge-kaže Marinković.
Marinković je već četvrtu godinu meštanin sela Vlasi gde se skrasio, provodi penzionerske dane u radu i stvaranju.
Sve manje dobrih majstora – kopista fresaka
Po Marinkovićevim rečima, trenutno se u Srbiji veoma mali broj ljudi bavi kopiranjem fresaka, a to je jedini način da se sačuva neprocenjivo kulturno blago srpskih svetinja. U Galeriji fresaka u Beogradu na Dorćolu sačuvano je neprocenjivo blago – kopije fresaka, među kojima je veliki broj izuzetnih radova našeg zemljaka Časlava Colića, zatim Katice Češljar, izuzetne freskopiskinje, ali nažalost sve je manje kopista.
-Kopistika fresaka zamire nažalost, ali sve je manje majstora koji se bave kopiranjem fresaka, a to treba stalno da se radi. U planu je moja saradnja sa Galerijom fresaka a koja se tiče kopiranjem fresaka iz Crkve Svetog Nikole kod Staničenja. Te freske su starije od fresaka iz Poganovskog manastira, rađene su 1350-ih godina, kosovska škola u pitanju, a Poganovski manastir je oslikan negde 1490. godine, stotinu godina nakon što je izgrađen. I jedan i drugi freskopis su izuzetne vrednosti. S tim što je Časlav Colić deo fresaka iz Poganovskog manastira oslikao, dok crkva u Staničenju nema ni jednu fresku koja je “skinuta sa zida”. Taj posao bi trebalo u narednom periodu da uradim za potrebe Galerije fresaka u Beogradu-kaže Marinković za Pirotske vesti.
