Porodica umetnika iz Pariza doselila se u pirotsko selo Kostur. Oduševljeni ljudima, hranom i poručuju: Nema tih para kojim može da se kupi ovakav život!

Poznati kompozitor i producent Pavle Kovačević, rođeni Beograđanin, posle više od tri decenije života i rada u jednom od najlepših gradova na svetu – Parizu, odlučio je da se sa porodicom vrati u Srbiju. Svoj mir našao je u pirotskom selu Kostur, koje je ovu porodicu umetnika oduševilo. Kovačevićeva supruga Andrea, rođena je Nemica, završila je restauracija slika u Firenci i turizmologiju pa je do pandemije radila kao turistički vodič u Parizu. Njihov sin Matteo sa velikom ljubavlju bavi se košarkom koju trenira u Nišu, a ćerka Melina se bavi plesom u Pirotu u klubu “Swan dance company”.

-Sve je počelo od naše prijateljice Biljane Pešić, sa kampa “Aleksandar Nikolić”, koja je poreklom iz Pirota. U Pirot sam prvi put došao pre dve godine zato što je naš sin došao da ga poznati košarkaški trener Marko Spasić trenira. Mi smo došli da pokupimo našeg sina i da ga vodimo na Košarkaški kamp na Zlatibor, gde on ide svake godine. Međutim, ovde smo se lepo proveli, a kada smo čuli cenu kuća na selu, rekli smo prijateljima da nas obaveste ako nam nađu neku kuću. Trebali smo da krenemo sa more, ali decu su instistirala da ovde ostanemo još neki dan duže, što je prvi znak. To smo i uradili. Posle toga, naši prijatelji,  Biljanina sestra Zoka i njen muž Adnan su nam pronašli kuću i pomogli oko papirologije i u aprilu prošle godine smo došli i krenuli sa radovima. Isprva je bio plan da ovde dolazimo na odmor, međutim zbog korone, mlađe kategorije košarkaša kojima pripada naš sin, nisu igrale, pa je Matteo stupio u kontakt sa Markom Spasićem i Milanom Tubićem, trenerom juniora Konstantina u Nišu. Supruga je takođe insistirala da dođemo ovde na duže kako bi bili sa sinom-kaže Kovačević i dodaje da su stekli mnoštvo divnih prijatelja među kojima su Marina i Mića Živković.

Njegova supruga Andrea, radila je u turizmu, ali u Parizu zbog korone nije imala posao.

-Ja svoj posao mogu da radim odakle god hoću, i na njeno insistiranje došli smo na godinu dana ovde u Kostur. Deca su krenula onlajn u školu i tako smo se ovde skućili.  U Pirot idem svaki dan, imam društvo koje rado viđam, a i oni rado dolaze ovde. I dan danas volim Pariz gde sam proveo više od pola svog života, ali je totalno drugačije u odnosu na život ovde. To je neka vrsta ludila, jurnjave za poslom, nekim drugim prioritetima i veoma je zamorno, ali to osetimo tek kada izađemo iz toga. Još sa ovom krizom, ljudi su postali veoma nervozni, pojavljuje se i ekonomska kriza, i pre ovog rata. Dođemo ovde u Pirot i sve je normalno, sa još jednim trenerom Milošem Živković Živcem idemo stalno u grad u šetnju, ljudi su opušteni, srdačni iako imaju svoje probleme, većina je nasmejana. To meni veoma prija, mojoj ženi takođe. Sin živi u Nišu, ćerka je krenula na ples, već ima svoje društvo, tako da imamo jedan vrlo miran, fin i spokojan život. Pirot nije moj rodni grad, ali ovde imam familiju po srcu, to su divni ljudi, a po meni nijedna para ne može da kupi takav život-kaže Pavle za Pirotske vesti i dodaje da se upoznao sa velikim brojem meštana Kostura sa kojima ima odličan odnos.

-Ovde u selu ima dvestotinjak ljudi, većinu njih znam i već imam prave prijatelje ovde, tu su braća Dragan i Dragiša, Mile i Jasmina, Bane i Violeta, Irena i Mile, Vesna, žena koja dugo živi u Nemačkoj i ovde dolazi leti. Koga god sam ovde upoznao, svi su veoma srdačni, ljubazni, veseli, uvek imaju vremena da vas prime, popričaju, da posluže, svi pitaju šta ćeš da popiješ, pojedeš, iako mnogima svakodnevni život uopšte nije lak. Tako da posle dugo vremena samo mogu da kažem da pravi život je tu, zato ovde želimo da ostanemo što duže i uživamo ovde-kaže Kovačević i dodaje da su posebno oduševljeni činjenicom da Kostur ima izvorsku vodu u česmama. 

-Kada čujete da postoji mesto koje ima izvorsku vodu, to je nešto fantastično. Svakog dana voda je sveža, ukusna, jela su ukusnija s tom vodom kada se kuvaju. Imati izvorsku vodu u svojim česmama, meni je to savršeno i veoma važan poen kada smo odlučili da dođemo ovde, a ne u moj rodni grad Beograd-kaže Kovačević i dodaje da je oduševljen lokalnom kuhinjom i specijalitetima, a jedan od omiljenih lokalnih specijaliteta je popularno “prženo”, jedno od omiljenih jela tokom leta u pirotskim selima, pa i u gradu.

Sarađivao sa Bob Sinclarom, Dejvidom Getom,  predstavnikom Francuske na Evroviziji u Beogradu…

Kovačević je tokom svoje vrlo uspešne kompozitorske karijere sarađivao sa izuzetnim umetnicima iz oblasti muzike.

-Sarađivao sam sa Sebastijanom Pelijeom, predstavnikom Francuske na Evroviziji u Beogradu, imao sam projekat sa prijateljem Bobom Sinclarom, preko koga sam upoznao i sarađivao sa Dejvidom Getom, koji je uradio dva remiksa za naš projekat “Shiny Grey”. Radio sam gomilu projekata, uglavnom sa umetnicima, zatim muziku za filmove koji su i poznati bili, ali preko 90 posto svoje karijere proveo u studiju sa raznim umetnicima, pevačima, pevačicama, radio aranžmane, produkciju-navodi Kovačević.

Supruga Andrea: Ni da mi poklone dvorac u sred’ Pariza, ne bi se menjala za selo

Supruga Andrea, koja savršeno govori četiri jezika i uči uveliko srpski, poreklom Nemica, najpre je završila restauraciju slika u Firenci, čuvenoj restauratorskoj školi, ali zbog činjenice da u Parizu postoji konkurentska škola u Luvru i da u Parizu u instituacijama koje se bave tim poslom prefereriraju “francuske đake”, nije uspela da nađe posao, pa je završila i turizmologiju, čime se bavila sve do pandemije korona virusa, kada je ovaj posao potpuno stao.

-Moja supruga je toliko oduševljena selom Kostur i Pirotom da je jednom prilikom rekla u nekom razgovoru, da ne bi otišla da živi u Pariz ni da joj daju dvorac da živi u njemu-kaže Pavle Kovačević u razgovoru za Pirotske vesti.