PIROTSKO ĆILIMARSTVO KORAK BLIŽE UNESKU: Kandidatura prihvaćena, odluka krajem godine
Kandidatura pirotskog ćilimarstva za upis na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine prihvaćena je, a konačna odluka Komiteta Uneska očekuje se krajem godine. To je potvrdio direktor Muzej Ponišavlja Bojan Ranđelović, ističući da bi eventualni upis predstavljao veliki uspeh za grad Pirot i Srbiju.
Prema njegovim rečima, proces kandidature započet je početkom prošle godine, nakon inicijalnog sastanka organizovanog na poziv Etnografskog muzeja i Centra za nematerijalnu kulturnu baštinu Republike Srbije. Nakon toga Grad Pirot formirao je radnu grupu u kojoj su, zajedno sa kustosima i stručnjacima, učestvovali predstavnici pomenutih institucija.
“Radili smo na pripremi dokumentacije kojom smo dokazivali da je pirotsko ćilimarstvo i dalje živo. Identifikovali smo sve institucije, ustanove, udruženja i pojedince koji se bave ćilimarstvom”, rekao je Ranđelović.
Dokumentacija je potom predata nadležnim institucijama, a kandidatura je prosleđena Unesku u Parizu. Kako navodi direktor Muzeja Ponišavlja, nedavno je stigla i potvrda da je kandidatura prihvaćena, dok se krajem godine očekuje konačna odluka o upisu pirotskog ćilimarstva na svetsku listu nematerijalne kulturne baštine.
Ranđelović ističe da bi to bio još jedan element iz Srbije upisan na ovu listu, ali i jedan od najznačajnijih.
“To je dugotrajan proces koji traje još od 2003. godine, od izrade elaborata zaštite oznake geografskog porekla, pa do upisa u nacionalni registar nematerijalne baštine. Sada bismo taj proces zaokružili”, naveo je on.
Prema njegovim rečima, upis na Uneskovu listu mogao bi da donese brojne koristi Pirotu, ali i svima koji se bave ćilimarstvom.
“To će stvoriti preduslove da se i dalje ulaže u ćilimarstvo, da ono ostane živo, ali i da se razvija prateća infrastruktura. Korist neće imati samo grad, već i udruženja i pojedinci koji se bave ovim zanatom”, rekao je Ranđelović.
On je podsetio i na zahtevnost izrade pirotskog ćilima, navodeći da jedna ćilimarka za mesec dana može da istka svega 0,8 kvadrata ćilima.
“Ćilim nije samo zanatska tvorevina, već i umetničko delo, zbog čega njegova vrednost zaslužuje dodatno priznanje”, zaključio je direktor Muzeja Ponišavlja.
Na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine do sada je upisano šest elemenata iz Srbije: kolo, krsna slava, šljivovica, sviranje uz gusle, zlakusko grnčarstvo i naivno slikarstvo iz Kovačice.
