Pirot – grad po meri privrede

Na veoma značajnom skupu u Beogradu, gde je NALED, u prisustvu ministara Branka Ružića i Zorane Mihajlović, uručio priznanja “Šampioni lokalnog razvoja”, govorio je i gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić, s obzirom da je Pirot od strane NALED-a prepoznat kao grad – po meri privrede.  Vasić je potpredsednik UO NALED-a, u trećem mandatu zaredom. Kako je Pirotskim vestima kazao gradonačelnik Vasić, Gradska uprava u Pirotu dugo godina unazad deluje proaktivno kada je reč o naporima za dovođenje investitora u Pirot. Vasić kaže da Grad Pirot puno energije ulaže u to da se svim zainteresovanim investitorima omogući stabilna sredinu za ulaganje i rast. Zbog svega toga, Pirot je svojevremeno, upravo od NALED-a, prepoznat kao grad sa pozitivnom poslovnom klimom pa je dobitnik i istoimenog prestižnog sertifikata.

-Grad Pirot je među prvima prepoznao značaj postojanja Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Zahvaljujući ljudima koji rade u našem KLER-u, Pirot ima veliki broj uspešno realizovanih projekata u okviru Programa prekogranične saradnje sa Bugarskom, svi naši projekti ocenjeni su najvišim ocenama od strane stručnjaka EU.  Osim tog segmenta, Gradska uprava i KLER u Pirotu dugo godina unazad rade na tome da Pirot bude grad po meri privrede. U Pirotu dugi niz godina veoma uspešno funkcioniše i Slobodna zona Pirot, najveća proizvodna slobodna zona u zemlji, koja uspešno sarađuje sa slobodnim zonama iz celog sveta, a upravo u okviru Slobodne zone Pirot realizovana je i jedna od najvećih investicija u Srbiji – izgradnja novog pogona kompanije Mišelin u Pirotu, u šta je uloženo preko 200 miliona evra. Odnedavno se našim naporima priključila i Ugovorna okružna privredna komora Pirot koja se za kratko vreme prikazala kao odličan servis privredi ovog regiona i pokrenula veliki broj značajnih pitanja koja su od velikog značaja za privredu, posebno za male privrednike i preduzetnike-kazao je Vasić na skupu u Beogradu.

foto – NALED – saopštenje

 

Saopštenje NALED-a:

 

 

Opštinske službe i zanatska udruženja prva karika u razvoju
lokalne ekonomije i ženskog preduzetništva

 

Šabac, Niš, Bečej i Kruševac proglašeni Šampionima lokalnog razvoja 2018/2019 *
Đokić: Pobedničke opštine prepoznale vrednost preporuka NALED-a 

 

Beograd, 3. jul 2018. –Više od dve investicije godišnje privuče tek svaka osma opština u Srbiji dok manje razvijene sredine ne prepoznaju sopstvene potencijale kao priliku da nadomeste manjak ulaganja. Rešenje za bolje rezultate trebalo bi da potraže u jačanju uloge kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) i osnaživanju lokalnih zanatskih udruženja.

 

To su neki od zaključaka istraživanja NALED-a u okviru projekta koji je podržala Razvojna agencija Srbije u cilju izrade preporuka za jačanje kapaciteta i kreiranje mera za podsticanje lokalnog razvoja. Podaci pokazuju da kancelarije za LER ima čak 88% opština i gradova, ali nemaju dovoljno visoku poziciju i autonomiju u administraciji,kao ni odgovarajuću ulogu jer se značajno više bave pripremom donatorskih projekata nego brigom o privredi i ulaganjima.

 

Uz to, lokalne vlasti nedovoljno komuniciraju s privatnim sektorom. Privredni savet ima samo polovina samouprava i tek svaka četvrta anketira privredu da bi saznala njene potrebe. To je posebno uočljiv problem na primeru utvrđivanja visine lokalnih taksi gde 61% opština nije o ovom pitanju konsultovala privredu ili ne zna da li je to učinila.

 

– Svi mi koji poslujemo ovde, svoj prvi kontakt sa državom ostavrujemo preko opština. Zato su nam potrebne stručne službe koje će biti naš kontakt sa državom i neko ko nam pomaže da nađemo radnu snagu ili proširimo poslovanje. Zato NALED daje konkretne predloge kako osnažiti ova opštinska odeljenja. Lokalnim samoupravama preporučujemo da ojačaju poziciju kancelarija za LER kao službe za brigu o privredi, povere im izradu i sprovođenje strategije razvoja i koordiniranje Privrednim savetom, kao i da ih uključe u donošenje strateških odluka i obezbede obuke zaposlenima. U tome su u velikoj meri uspeli naši Šampioni lokalnog razvoja i danas im odajemo posebno priznanje – izjavio je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić na nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“.

 

Prema njegovim rečima, razvoju kancelarija može da pomogne i država kroz poveravanje nadležnosti u domenu dodele podsticaja, prostornog planiranja i obrazovanja , a važan signal opštima poslalo bi imenovanje državnog sekretara za lokalni ekonomski razvoj u okviru Ministarstva privrede, kao i pokretanje nacionalnog indeksa konkurentnosti gradova i opština

 

Osim promocije investicija i jačanja lokalne privrede, istraživanje je pokazalo da veliki neiskorišćeni potencijal leži u kulturnom nasleđu i veštinama nezaposlenih žena koje poznaju tradicionalne tehnike izrade rukotvorina. U Srbiji deluje preko 500 zanatskih udruženja, kojima nedostaje sistemska podrška da bi postali centri ekonomske aktivnosti na lokalu.

 

Dok je izrada tradicionalnih proizvoda drugi najveći prihod poljoprivrednih gazdinstava u EU, kod nas je više od polovine žena u ruralnim krajevima formalno nezaposleno i 60% nema pravo na penziju. Uz obuku i brendiranje ponude u turizmu, udruženja koja su učestvovala u istraživanju mogla bi da uposle više od 500 porodica na poslovima izrade rukotvorina. Najčešći vid podrške opština je ustupanje prostora bez nadoknade ali tek polovina udruženja dobija takvu pomoć, a manje od 5% ima kanal za plasman kroz prodavnicu dok 30% nema e-mail kontakt, a tek svako deseto udruženje ima internet prezentaciju. Samo 43% članica prošlo je obuke tako da se većinom ovim poslom bave povremeno i amaterski.

 

Lokalne samouprave treba da obezbede prostor za rad udruženja, pomognu u obuci i nabavci opreme, repromaterijala i pakovanja, zaštiti porekla proizvoda i prodaji – otkupom rukotvorina za protokol gradonačelnika ili predsednika opštine, navodi se u preporukama NALED-a.

 

Takođe, država može da pomogne uspostavljanjem nacionalne etno galerije u Beogradu, plasmanom rukotvorina kroz državni protokol, ali i podsticajima za pokretanje zadruga i samozapošljavanje žena koje proizvode rukotvorine. Politiku podrške trebalo bi da zaokruži donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije, ali i programi poput inicijative za upošljavanje „1.000 žena“ koju su pokrenuli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Etno mreža i NALED i kreirali 8.000 dana radnog angažovanja za žene na selu.

 

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar