Manastir Svetog Jovana Bogoslova – Poganovo, iguman Mardarije

Manastiri kao mesta za molitvu i tihovanje u ovim vremenima postaju i centri za očuvanje života, ističe autor serijala “Duhovnici”, Velja Pavlović, koji se sa blagoslovom vladike niškog dr Jovana Purića i uz finansijsku pomoć matične kuće Studija B, obreo na Staroj planini, u eparhiji niškoj, i zabeležio više epizoda dugo očekivanih “Duhovnika”.

poganovskiU skladu sa konceptom emisije – “totalna ekologija”, autor nam prikazuje i bogatu okolinu manastira, baveći se drevnom prirodom i očuvanjem duha i razuma ljudi.

– Izuzetno je zanimljiv predeo Stare planine. Tu je najveći rezervat leptira, ima retkih ptica, ribe, lekovitog bilja, što je podjednako važno prikazati – kaže Pavlović.

Ipak, najvažnije su priče duhovnika koji su, osim toga što obnavljaju manastire, i razlog zbog kojeg se narod vraća u ta pusta sela. U manastirima su autor emisije, snimatelj, tonac i vozač provodili dane, noćili, išli na liturgije, što je olakšalo i razgovore sa igumanima.

Ovog vikenda Pirotske vesti vam prikazuju emisiju  koja je snimana u manastiru Svetog Jovana Bogoslova , a domaćin autora emisije Velje Pavlovića bio je iguman Mardarije.

Manastir Poganovo, sa crkvom posvećenom Svetom Jovanu Bogoslovu je najverovatnije podigao 1395. godine srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana i jedan od poslednjih srpskih vlastelina iz perioda posle pada srpske države pod otomansku vlast. Do sada nema pouzdanih podataka o osnivaču manastira Svetog Jovana Bogoslova. Osnova odlično očuvane prekrasne poganovske crkve malih dimenzija je jednobrodna sa dve bočne apside podseća na trolisnu detelinu i nosi odlike moravske arhitekture. Crkva manastira Poganovo je građena od slojeva kamena. Iznad centralnog dela naosa manastira Poganovo je sedmostrano kube, a na zapadnoj strani kula-zvonik. Misteriozno slikarstvo manastira Poganovo, koje su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, ubraja se među najviša slikarska ostvarenja tog doba na Balkanu. Freske manastira Poganovo obuhvataju scene i kompozicije Velikih praznika, Učenja svetih otaca, prizora iz Bogorodičinog života, Hristovo stradanje, likove srpskih svetitelja, balkanskih anahoreta i apostola, koji opisuju identitet kulta svetitelja.

Oko crkve manastira Svetog Jovana Bogoslova u Poganovu se nalazi nekoliko ekonomskih objekata izgrađenih u orijentalnom stilu, koje se izuzetno skladno uklapaju u celokupni manastirski kompleks. U manastiru Poganovo je do I Svetskog rata čuvana takozvana “dvostruka ikona” – dvostrana ikona, jedna od najlepših ikona sa kraja 15. veka. Bila je poklon manastiru Poganovo od strane carice Jelene, žene vizantijskog cara Manojla II Paleologa /1391-1425/, u znak sećanja na oca Konstantina Dejana. Danas se ova ikona nalazi u Muzeju ikona u Sofiji. Bugari su za vreme I Svetskog rata odneli u Sofiju i izvrstan ikonostas iz 17. veka.

Manastir Svetog Jovana Bogoslova u Poganovu se nalazi 25 km jugoistočno od Pirota, na ulazu u divlji i tihi kanjon reke Jerme, između Odorovačkog i Vlaškog ždrela, jednog od najimpresivnijih predela Srbije. Spokojnom duhu Manastira Poganova značajno doprinosi njegovo veličanstveno lepo i mirno prirodno okruženje od čije lepote zastaje dah, što njegove posetioce opredeljuje da mu opet dođu u posetu.

Izvor: Novosti, A.Ć

Video: youtube/duhovnici

Fotografija: Aleksandar Ćirić

 

 

 

 

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar