„Klara, Klarisa“ – Promocija romana iz najužeg izbora za Ninovu nagradu
Na Sajmu knjige i grafike predstavljen je roman „Klara, Klarisa“, autorke Marijane Čanak, koji je bio u najužem izboru za Ninovu nagradu. Popularnost romana za autorku je uzbudljiv momenat ali, kako kaže, nominacija za nagradu se odnosi na knjigu i sam tekst i mogućnost da knjiga stigne do šire čitalačke publike. Roman „Klara, Klarisa“ je u stvari pokušaj autorke da odgovori na univerzalno ljudsko pitanje i dileme sa kojima se svi manje ili više suočavaju, sa potrebom da se izbalansira ono što je čovek u svojoj esenciji i ono što se od njega očekuje u različitim društvenim kontekstima.
Suočavanje sa potrebom da izbalansiramo ono što suštinski jesmo i ono što se od nas traži, uloge koje nam se nameću pre nego što i dođemo u konkretan život i stalno nastojanje da živimo sebe što nas ujedno otuđuje od sveta, dileme su koje je u romanu „Klara Klarisa“ , autorka Marijana Čanak pokušala da razjasni.
Autorka objašnjava da je neka pitanja koja je često postavljala sama sebi a kasnije i u nekom imaginarnom dijalogu s Klarom, junakinjom romana je ko je ona zapravo, koliko to što se vidi u njenoj spoljašnosti je zapravo ona iznutra , kakava svojstva nosi, šta je njen najveći talenat, najveća strast, koliko je u stanju da živi tu svoju strast i da je podeli sa svetom i kakve odnose gradi živeći svoj život. Autorka ističe da je kroz odgovore na ova pitanja došla do jedne kompleksne mreže odnosa koje Klara izgrađuje u svojoj primarnoj porodici, to je pre svega njen blizanački odnos sa bratom, odnos prema sopstvenom nasleđu, prema majci, prijateljski odnosi koje izgrađuje, njen odnos dalje prema materinstvu, prema budućim partnerima, kakva će ona biti u svim tim ulogama i koliko te uloge doprinose njenom razvoju ili negiraju ono što ona jeste u svojoj suštini kao autentično biće i koliko te uloge sve to izjedaju i demantuju. „To su bila neka suštinska pitanja koja su pokretala i račvala mogućnost Klarine priče“ kaže, autorka romana, Marijana Čanak.
Ulazak romana „Klara, Klarisa“ u najuži izbor za Ninovu nagradu, za autorku je uzbudljiv momenat koji ona posmatra kao mogućnost knjiga stigne do šire čitalačke publike a potreba za pisanjem je nešto što je unutrašnje i ne zavisi od spoljašnjih faktora i bilo kojih okolnosti. Citirajući Selimovića „ da je potreba jača od razuma“ autorka ističe da je to njena unutrašnja strast koja je pokreće i traži neke nove priče.
Marijane Čanak kaže da su je mitske priče, narodne legende i izvorne bajke privlačile od najranijih godina i kako kaže takvim sadržajima je okrenuta i danas. Ističe da su dela Danila Kiša i Milorada Pavića, čije je poigravanje formom uticalo na njen rad i da nije samo fokus na tome da se ispriča priča već i kako će biti ispričana i koje mogućnosti nam jezik daje. Trenutno rado i često čita savremenu regionalnu književnost koju stvaraju žene čiji su glasovi uticali na njene tekstove.
