Kultura

Iz riznice Muzeja: Kako su radovi pirotskih kujundžija dospeli do svetske izložbe u Parizu 1900. godine?

Izrada nakita u Pirotu i okolini zasniva se na tradicionalnim srednjevekovnim uticajima, trajući neprekidno do početka XX veka i dajući srpskoj kulturi autohtone komade nakita koji su u tipologiji poznati kao pirotski, igle sedmoperke, konđuše i pafte.

Ova tri proizvoda su pirotske kujundžije Dimitrije Jovanović, Dimitrije Petrović i Stojan Petrović predstavili na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine u okviru predstavljanja srpskog kujundžiluka, čime je i zvanično odato priznanje visokom umetničkom dostignuću.


Pirotske pafte kojima je zakopčavan pojas predstavljaju glomazan i nesrazmeran nakit koji se sastojao od dva strelasta krila i središnjeg ovoidnog dela. Ornamentika na njima je floralna, sa predstavama divljih ruža, nautove vreže, a sreću se i aplicirane filigranske rozete. Na pokretnom krilu nalaze se signature majstora koji ih je izradio sa godinom izrade i ređe, ime ili inicijali kome su namenjene. Izrađivane su od srebra, alpaka i ređe mesinga u tehnici livenja i iskucavanja.

Od XVII do XIX veka sastavni deo ženskog oglavlja činile su igle sedmoperka i konđuša kojima se pričvršćivala kapa kaica ili marama za kosu, istovremeno dajući estetski momenat. Igla sa sedam pera „sedmoperka“ zrakasto je razuđena, sastavljena od sedam latica ukrašenih granulama opervaženih filigranom, često sa staklenom pastom ili tirkizom u sredini. Igla konđuša ima veoma dugačku iglu, često i do 40 cm. Glava je velika, ovoidna, podeljena u četiri polja, posuta granulama uokvirenih filigranom, a sreće se i staklena pasta umesto pucadi. U kupasto završenom vrhu od navoja filigranske žice ponekada se stavljao pamuk natopljen mirisom.

Slične vesti

Back to top button