In Memoriam: Jovan Surlandžis, čuvar Grčkog groblja kod Pirota i direktor Mlekarske škole u penziji

Jovan Surlandžis, direktor Mlekarske škole u penziji i jedan od čuvara Grčkog vojničkog groblja na Metiljavici kod Pirota, preminuo je u Pirotu, a sahrana će biti održana u ponedeljak 5. avgusta u 13 sati na Tijabarskom groblju u Pirotu.

Čovek izuzetne biografije i izuzetnih ljudskih osobina, dao je nemerljiv doprinos u obrazovanju, kao izuzetno uspešni direktor Mlekarske škole, ali i na polju saradnje Grada Pirota i Grčke, decenijama brinući o grobovima palih heroja.

 

Jovan Surlandžis – biografija
Jovan Surlandžis je rođen u Pirotu 15.10.1939. godine od oca Georgiosa (Đorđa) i majke Radmile Surlandžis. Osnovnu i srednju školu Gimnaziju završio je u rodnom mestu posle čega upisuje Pljoprivredni fakultet u Zemunu gde je diplomirao juna 1965. godine. Po odsluženju vojnog roka krajem 1966. god. dobije mesto rukovodioca stočarske proizvodnje u Poljoprivrenoj zadruzi Pirot. Posle nepune dve godine rada u zadruzi Jovan 1968. goine dolazi u Mlekarsku školu Pirot, na radnom mestu profesora stručnih predmeta (mlekarstvo, hemija, mlekarske mašine i uređaji).
1971. godine u Zemunu i Poljoprivrednoj školi u Futogu, polaže stručni ispit za profesora. Iste godine po odluci lokalne samouprav u Pirotu, 21.07.1971. god. stupa na funkciju v.d. direktora škole a godinu dana kasnije imenovan je i za direktora u redovnom mandatu i na tom mestu ostaje sve do odlaska u penziju 2001. godine.
U toku većeg broja mandata rukovođenja Mlekarskom školom postignuti su veliki rezultati, u prvom redu na stvaranju uslova rada koji su bili na nezavidnom nivou. Obezbeđuje sredstva za izgradnju nove školske zgrade (1977-1979. god.) sa savremenom školskom radionicom po kojoj je Mlekarska škola prepoznatljiva kao i po čuvenom pirotskom kačkavalju čiji je brend danas direktno vezan za Mlekarsku školu sa domom učenika u Pirotu. Škola postaje sve zapaženija u svetu mlekarske industrije Srbije i SFR Jugoslavije.Broj učenika naglo se povećava pretežno stipendistima većeg broja mlekara iz Republike Srbije i šire.
Za sve vreme rukovođenja školom nije zapostavljao stručno usavršavanje. U više navrata učestvuje na studijskkim putovanjima zajedno sa tehnolozima vodećih mlekara SFR Jugoslavije na sajmovima mlekarstva u Nemačkoj: Frankfurt, Minhen, Auzburgu, Ulm. Objavljuje više stručnih radova sa temama iz oblasti mlekarstva. Svojim dugogodišnjim radom na mestu direktora, dao je nemerljiv doprinos razvoju Mlekarske škole u Pirotu uspevajući da u vrlo negostoljubivim uslovima školu afirmiše i pretvori u prepoznatljivu instituciju koja obrazuje kadrove za prehrambenu industriju.
Paralelno sa radom u školi Jovan je ispoljavao i zapažene aktivnosti u društvenim organizacijama koje okupljaju omladinu (Izviđači, Ferijalni savez, Planinarska društva…). Nosilac je brojnih opriznanja za tu vrstu društvenih aktiovnosti.
***
​Uz sve obaveze koje je imao na odgovornom položaju, Jovan se takođe posvetio i aktivnostima vezanim za održavanje grčkog vojničkog groblja u Pirotu.
Inicijativu za formiranje grčkog vojničkog groblja pokrenula je grkinja Katina Levandis-Stanković, pirotska snajka iz Volosa. U toku 1933. godine podignut je velelepni spomenik od belog mermera, osvećen 11. novembra iste godine.
Od formiranja do današnjih dana grčke vojne i civilne vlasti, u prisustvu naših vlasti i građana, odavale su svake godine pomen postradalim grčkim vojnicima, o čemu svedoče i brojni višedecinijski zapisi u knjizi utisaka, koju čuva Jovan Surlandžis. Odbor pirotske opštine 12. septembra 1924. godine donosi Odluku kojom se deo groblja na prostoru „Metiljavica“ ustupa u trajnu svojinu Grčkoj državi.
Od šezdesetih godina prošlog veka grkinja Katina imala je stalne kontakte sa grkom Georgiosom (Đorđem) Surlandžis, njegovom suprugom Radmilom i sinovima Jovanom, Zoranom, Teofanom i kćerkom Marijom. Pirotskog zeta Đorđa smatrala je bratom a tako ga i oslovljavala. Na održavanju groblja sa Katinom redovno je pomagala i naša majka Radmila. Nekoliko godina pre smrti Katine oko radova na održavanju groblja uključivali su se Jovan i Zoran. Posle smrti grkinje Katine i Đorđa 1973. godine, dalje staranje na održavanju grčkog vojničkog groblja, uz saglasnost grčke vojne vlasti, preuzima Radmila Surlandžis uz redovno angažovanje sinova Jovana i Zorana. Takođe, važno je reći da će se ova plemenita tradicija nastaviti angažovanjem njihovih sinova Milana i Miodraga koji će se i ubuduće brinuti o ovom svetom komadu grčke zemlje.

„Osećaj da pripadamo srpskom i grčkom narodu, čini nam veliko zadovoljstvo, sa osećajem našeg doprinosa na planu jačanja grčko – srpskih prijateljskih odnosa.
Posebno smo obradovani, uz veliku zahvalnost, da je naš odnos prema senima grčkih ratnika koji počivaju na tlo naše zemlje, primećen i pozitivno ocenjen od strane Fondacije grčke nacionalne manjine u Srbiji.
Duboko dirnuti Vašom pažnjom iskazujemo još jedno veliko HVALA“.

Jovan Surlandžis