Impozantna “Loza Nemanjića” Časlava Colića izložena u Galeriji “Čedomir Krstić”
U Galeriji “Čedomir Krstić” sinoć je otvorena izložba akademskog slikara i kopiste Časlava Colića, na kojoj je centralno mesto zauzela impozantna kopija freske “Loza Nemanjića” iz manastira Visoki Dečani, uz nekoliko radova manjeg formata.
Ideja o izradi ove monumentalne kompozicije razvijala se decenijama, još od njegovog rada u Dečanima, rekao je na otvaranju Časlav Colić.
“U mislima radim već 30 godina. Kopirajući freske, zavoleo sam ‘Lozu Nemanjića’ i uvek mi je bila želja da je uradim za moj grad”, rekao je Colić, naglašavajući značaj ovog dela za razumevanje nacionalne istorije. Prema njegovim rečima, ovakve reprodukcije trebalo bi da budu dostupne i obrazovnim ustanovama kako bi mlađe generacije mogle neposredno da se upoznaju sa nasleđem dinastije Nemanjića.
Govoreći o samom radu, Colić je objasnio da je kopija rađena po originalu, dimenzija četiri na dva i po metra, što je čini jednom od najvernijih reprodukcija u Srbiji.
Poseban izazov, kako je naveo, predstavljalo je očuvanje autentičnosti tehnike i kolorita.
“Radim sa čistim pigmentima i kazeinskim vezivom, bez mešanja i bez ulja, što je najbliže originalnoj tehnologiji”, objasnio je umetnik, dodajući da su pojedini delovi originalne freske nekada bili prekriveni zlatom koje je vremenom nestalo.
Istoričarka umetnosti Radmila Vlatković ocenila je da je Colićev rad izuzetno značajan u savremenom kontekstu, ističući da je reč o jednom od retkih, ako ne i poslednjem aktivnom kopisti fresaka u srpskoj umetnosti.
“Njegov radni vek obeležen je mukotrpnim terenskim radom – na skelama, u hladnim i mračnim manastirskim prostorima, ali je uprkos tome sačuvao posvećenost i ljubav prema freskoslikarstvu”, naglasila je ona.
Radmila Vlatković je posebno ukazala na značaj Colićevih kopija u očuvanju kulturnog nasleđa, imajući u vidu oštećenja i uništavanje fresaka na prostoru Kosova i Metohije.
“Ove kopije danas imaju neprocenjivu vrednost jer predstavljaju svojevrsnu arhivu likova i kompozicija koje možda više ne postoje u izvornom obliku”, rekla je ona.
“Loza Nemanjića” jedna je od najraskošnijih kompozicija srpskog srednjovekovnog slikarstva, koja objedinjuje celokupnu istoriju dinastije kroz složen raspored figura, ističe Radmila Vlatković.
“Postignuti su i kolorit, i kompozicija, i crtež – bez vidljivih manjkavosti. To je jedno pravo savršenstvo”, ocenila je ona.
Radovi su izloženi u drugoj sali Galerije i biće dostupni narednih desetak dana. Nakon toga, “Loza Nemanjića” biće poklonjena Manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Sukovu.
