GRAĐANI U FOKUSU: Kako do ležećih policajaca u svom naselju?
Građani sve češće izražavaju zabrinutost zbog brze vožnje kroz gradske i prigradske ulice. Mnogi od njih postavljaju isto pitanje – kako i kome podneti zahtev za postavljanje ležećih policajaca? Odgovore smo potražili od Slobodana Rančića, savetnik za bezbednost saobraćaja Grada Pirota.
U poslednje vreme, sve je više zahteva građana koji traže postavljanje ležećih policajaca kako bi se smanjila brzina vozila u njihovim ulicama. Slobodan Rančić, savetnik za bezbednost saobraćaja, objašnjava proceduru, ali i kriterijume koji moraju biti ispunjeni da bi do takvih intervencija zaista došlo.
“Važno je razdvojiti dve stvari – jedno je tehničko usporavanje saobraćaja, a drugo je kontrola saobraćaja. Kada je reč o ležećim policajcima, građani zahtev treba da podnesu preko svoje mesne zajednice ili kao inicijativa grupe građana Odeljenju za urbanizam pri Gradskoj upravi. Nakon toga, zahtevi se razmatraju na sednicama Saveta za bezbednost saobraćaja”, navodi Rančić.
Međutim, nisu svi zahtevi automatski prihvaćeni.
“U zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno je definisano da se ležeći policajci kao prinudna mera usporavanja saobraćaja postavljaju uglavnom u zonama škola. Ili na opštinskim putevima i ulicama gde postoji velika opasnost od stradanja, pre svega najmlađih učesnika u saobraćaju. Dakle, to su lokacije gde postoje dečija igrališta, škole, vrtići. Takođe, prilikom odlučivanja o postavljanju ležećih policajaca uzima se u obzir veliki broj kriterijuma, da li na toj lokaciji bilo do sada saobraćajnih nezgoda. Koji su uzročnici tih saobraćajnih nezgoda. Razmatra se struktura saobraćajnog toka, da li tu ima pešaka, biciklista, da li postoji uređeni trotoar u ulici, da li postoji javna rasveta”, objašnjava Rančić.
Dodaje i da postavljanje ovih mera nije uvek najbolje rešenje, posebno kada se radi o suzbijanju tzv. “nasilničke” vožnje.
“Definitivno postoji problem sa nasilničkom vožnjom. Međutim, nisu ni ležeći policajci uvek rešenje. Procenat tih nasilnih vozača je veoma mali. Ne mogu se zbog pet, šest nasilnih vozača, koji divljaju u toku večernjih sati, postavjati ležeći policajci, jer oni mogu imati negativne efekte. Mogu ometati kretanje komunalnih vozila, vozila hitnih službi, dovode do povećane buke, do povećane emisije izduvnih gasova. Jednostavno, nekada oni nisu najefikasnije rešenje”, ističe savetnik.
Rančić dodaje da je poslednjih godina broj zahteva povećan. Zanimljivo je, ističe on, da deo zahteva građana dolazi nakon asfaltiranja ulica, kada stanari imaju subjektivan osećaj da se vozi brže. Takođe, neki žele usporivače kako bi deca mogla da se igraju na kolovozu što, kako Rančić podseća, zakon ne dozvoljava.
“Kolovoz je namenjen kretanju vozila, a ne igranju dece. Za to postoje dečja igrališta i drugi prostori. Moramo razmišljati racionalno i poštovati pravne okvire i bezbednosne kriterijume”, zaključuje Rančić.
Dakle, ako ste zabrinuti zbog brzine vozila u vašem naselju, obratite se svojoj mesnoj zajednici, prikupite potpise, i uputite zahtev Gradskoj upravi. Savet za bezbednost saobraćaja odlučuje na osnovu jasnih kriterijuma, a cilj svih je isti, bezbednije ulice za sve učesnike.
