GOVOR PROŠLOSTI – tradicija u rečima. Običaji u pirotskom kraju u susret Božiću
Dragoljub Zlatković, sa dobrim razlogom u stručnoj javnosti poznat je i kao pirotski Vuk Karadžić. Dragoljub je autor kapitalnog dela – Rečnika pirotskog govora, u kome je sačuvao na desetine hiljada reči autentičnog pirotskog govora. Ovaj rečnik najveći je dijalekatski rečnik u srpskom jeziku i za njega je Zlatkvović dobio prestižne nagrade. Dragoljub naredne godine obeležava jubilej vredan svakog poštovanja – 60 godina prikupljanja narodnog blaga pirotskog kraja, pirotskih reči, ali i običaja.
Kada je o običajima reč, najviše se naravno govori o Božiću. Kako se ovaj praznik praznuje u pirotskom kraju, razgovarali smo u seriji intervjua sa Dragoljubom Zlatkovićem.
Među svim godišnjim običajima, Božić zauzima posebno mesto. On je prvi i najvažniji praznik, koji se najviše slavi i donosi najviše radosti. Dok Uskrs prolazi u znaku početka poljskih radova, Božić okuplja porodicu i unosi veselost u dom. Ovaj praznik, kako kažu Piroćanci, pretvara stare u decu, dok mališane čini ozbiljnim. Sve je to jedna velika igra koja traje danima.
Božićni praznici počinju 2. januara, a završavaju se na srpsku Novu godinu, 14. januara, praznikom poznatim kao Vasılica. Tradicija nalaže strogi redosled običaja, a svaki segment nosi simboliku.
Badnji dan – priprema za najveću radost
Uoči Badnjeg dana, 6. januara, domaćin odlazi u šumu po badnjak. Postoje stroga pravila kako se badnjak seče i unosi u kuću. Žene ustaju rano, čak i pre svitanja, kako bi počele sa mešenjem hleba. Priprema se devet ili dvanaest pogča za večeru i naredne dane.
Prvi posetilac – takozvani polažnik – dolazi rano. On donosi sreću u kuću i bira se s pažnjom: treba da bude čestit, srećan i uspešan.
U toku dana, selom obilaze koledari – grupe mladih koji pevaju i donose blagoslove kućama. Oni nose šumku, simbol sreće, kojom se „zavrtê“ oko ognjišta uz reči molitve za plodnu i srećnu godinu.
Badnje večeri – u duhu jedinstva i simbolike
Pred večeru, u kuću se unosi slama, simbol plodnosti, dok domaćica posipa žito preko dece koja prate domaćina s badnjakom, imitirajući piliće. Svi sedaju na pod prekriven slamom, čime se obeležava jedinstvo porodice.
Na večeri se postavljaju hlebovi, a jedan od njih sadrži skrivene predmete: novčić za sreću, slamu za stočarstvo, zrno žita za ratarstvo. Kome šta zapadne, taj će u toj oblasti imati uspeha u narednoj godini.
Paljenje slame i priprema za Božić
Nakon večere, slama se ostavlja za pokojnike, koji se simbolično pozivaju da večeraju. Ujutro, slama se pali ispod rodnih stabala ili na njivama kako bi se prizvala plodnost. Ovaj običaj zahteva angažovanje svih članova porodice, posebno braće, koja seku badnjak i izrađuju krstiće za zaštitu doma i imanja.
Božić – novi početak
Na Božić, deca prvo ljube ikonu, a zatim doručuju ostatke badnje večere. Raskošniji obrok dolazi tek za ručak. Jedan od običaja, u duhu igre, jeste hvatanje ptica: deca postavljaju zamke s žitom, a uhvaćene ptice simbolizuju sreću i lakoću predstojeće godine.
Božić u Pirotu nije samo praznik večere i darivanja već trenutak kada se čovek vraća svojim korenima, porodici i veri. Običajima se priziva rodna godina, mir i blagostanje, a svaka radnja, koliko god izgledala sitna, ima svoje značenje i duboku simboliku.
Ovaj sadržaj deo je projekta Glasovi prošlosti – tradicija u rečima, sufinansiranog od strane Grada Pirota, a u okviru javnog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata za 2024. godinu.
