Dodelom priznanja i nagrada završen 5. Festival pirotskog ćilima
Dodelom priznanja kolekcionarima, tkaljama i organizacijama koje doprinose očuvanju ćilimarstva, u dvorištu Muzeja Ponišavlja završen je 5. Festival pirotskog ćilima.
Ovogodišnji festival doneo je i novinu – pored ćilima iz muzejske zbirke, posetioci su mogli da vide vredne primerke iz privatnih kolekcija.
Istoričarka umetnosti Radmila Vlatković, predsednica komisije za odabir ćilima za ovogodišnju izložbu, istakla je da je upravo uključivanje građana i kolekcionara predstavljalo važan iskorak u odnosu na prethodna četiri festivala. Od više od 60 ponuđenih primeraka iz privatnih kolekcija, za izlaganje je odabrano 20 ćilima sa zanimljivim i retkim šarama.
“Jedan od ciljeva je da se na ovaj način pronađu i evidentiraju primerci i šare kojih nema u zbirci Muzeja Ponišavlja, ali ni u postojećem elaboratu o geografskoj oznaci porekla pirotskog ćilima. Takvi primerci mogli bi da budu značajni za buduća stručna i naučna istraživanja, ali i za dopunu muzejske zbirke”, kazala je Vlatković.
Za najbolju kolekciju pirotskih ćilima na teritoriji Pirota nagrađen je Dalibor Tošić. Četiri ćilima iz njegove kolekcije odabrana su za festivalsku postavku. Tošić kaže da njegova ljubav prema kolekcionarstvu proizilazi iz ljubavi prema Pirotu i njegovim prepoznatljivim brendovima.
„Na ovom festivalu ponudili smo oko 25 ćilima, a žiri je izabrao četiri iz naše kolekcije. Veoma sam zadovoljan i nastaviću da se bavim kolekcionarstvom i da sakupljam pirotske ćilime. Mislim da je zadatak svakog Piroćanca da da svoj doprinos da grad napreduje i da sačuvamo brendove, to je moj moto“, rekao je Tošić, ističući da je danas veoma teško pronaći stare i vredne primerke.
Nagradu za najbolju kolekciju pirotskih ćilima van teritorije Pirota dobio je Đorđe Čogurić. Kolekciju je još osamdesetih godina prošlog veka počeo da stvara njegov otac, a porodica je nastavila da je uvećava.
“Danas kolekcija broji više od 100 ćilima, a najstariji primerak je star oko 180 godina. Među posebno vrednim primercima je i ćilim dimenzija 6 puta 4,2 metra, odnosno površine oko 26 kvadratnih metara, sa šarom „venci“, koji je star oko 130 godina, a koji je izbačen iz jedne beogradske crkve“, rekao je Čogurić.
Nagrada je pripala i Svetlani Manić, najdugovečnijoj i najiskusnijoj pirotskoj tkalji, koja i u 86. godini i dalje seda za razboj. Ćilimarstvom je počela da se bavi sa svega 13 godina i, kako kaže, praktično nikada nije prestala da tka.
„Kad nemam razboj u kući, ja kao da sam bolesna“, kaže Manićeva. Tokom decenija rada izatkala je veliki broj ćilima, najpre radeći u Ćilimarskoj zadruzi, dok je kasnije nastavila da tka i kod kuće. Mladim tkaljama poručuje da je najvažnije pravilno preneti znanje – od snovanja do završetka ćilima.
Priznanja za doprinos očuvanju tradicije pirotskog ćilimarstva dobile su i Zanatska zadruga „Damsko srce“ i Udruženje tkalja Pirot, koji su i tokom ovog festivala organizovali radionice i posetiocima približili proces nastanka pirotskog ćilima.
Među nagrađenim ćilimima sa izuzetno retkim šarama su „Devojka u cveću“, vlasnice Ane Petrović i ćilim „Kecelje“ vlasnice Hristine Veljković.
Priznanja su dobili i ostali vlasnici ćilima koji su prethodna tri dana krasili dvorište Muzeja.
Direktor Muzeja Ponišavlja Bojan Ranđelović zahvalio je svim učesnicima, privatnim kolekcionarima, ustanovama kulture, tkaljama i svima koji su učestvovali u trodnevnom programu.
„Neka ovaj peti festival bude podstrek da čuvamo naše kulturno nasleđe i da ga prenosimo iz generacije u generaciju“, poručio je Ranđelović, čime je 5. Festival pirotskog ćilima zatvoren.
Zatvaranje su pesmom ulepšale i članice etno grupe “Gugutke” Doma kulture Pirot.
