Završava se najveći javni objekat u gradu

Uprkos odlaganjima rokova za završetak radova na izgradnji Zatvorenog bazena u Pirot do kojih je došlo na zahtev izvođača radova, firmi “Putevi” Užice i “Jedinstvo” Sevojno, izgradnja ovog impozantnog objekta privodi se kraju, a o koliko kompleksnom objektu je reč, svedoči i činjenica da se ispod samog bazena nalazi najsavremenija oprema za rekuperaciju vazduha, zatim sistemi za filtriranje otpadnih voda, sistemi za klimatizaciju a održavanje bazena učiniće jeftinijim i solarne ploče koje takođe treba da budu instalirane. Sama školjka bazena proizvod je kompanije “Mirta” i predstavlja najsavremeniji proizvod ovakve vrste koji je, kada je o plivačkom delu reč, korišćen  i za nadmetanja na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Pirotske vesti su sa direktorom Direkcije za izgradnju grada Branislavom Kostićem “zavirile” u samo srce Zatvorenog bazena.

Kako kaže direktor Kostić, Zatvoreni bazen predstavlja izuzetno kompleksan objekat, što se vidi tek kad se pogleda kakvim je sve sistemima opremljen ovaj objekat ispod same školjke bazena.

-Ovo je najveći javni objekat u gradu. Dimenzije objekta su 65 puta 65 metara i sastoji se od dve etaže. U prizemlju je sofisticirana oprema-tehnička etaža sa kompletnom upravljačkom jedinicom za rad svih sistema na bazenu, klimatizaciju, ventiilaciju, tretman vode, hlorisanje vode, filtriranje otpadne vode, dogrevanje vazduha i druge sisteme. Postoji veza za gradsku kotlarnicu a uradićemo i vezu za solarne panele koji će umnogome pojeftiniti rad ovog sistema. Sama konstrukcija bazena se nalazi na betonskim stubovima i odignuta je 3.6 metra od kote poda tehničke etaže. Školjka bazena je napravljena od prohromskih limova, reč je o takozvanom “mirta” sistemu, koji je najsavremenijem na svetu, kaže Kostić i dodaje:

-Olimpijada koja je održana u Sidneju je držana na bazenim upravo napravljenim na ovakvom sistemu i ta kompanija je toliko jaka da svakoga dana negde u svetu izgradi se bazen koji se bazira na “mirta” sistemu. Što se tiče ostalog sadržaja u prizemlju tu je deo koji se odnosi na održavanje bazena, uprava, prostorije za hitnu pomoć, policiju, redare, biletarnica, press sala, kao i komercijalni deo, spa, teretana, đakuzi  i po obodu objekta, nekih 14 lokala.

Sprat je namenjen za kancelarije, ali pre svega za posetioce i kupače koji će koristiti bazen. Nalazi se svlačionica, dezo-barijera i veliki i mali bazen. Veliki bazen je dimenzija 33 puta 25 metra, što je dovoljno za održavanje vaterpolo utakmica, a manji bazen za neplivače je dimenzija 8 puta 12.5 metra i on je na jednom delu dubine 60 centimetara, da bi u drugom delu dubina bila najviše 1.2 metra dubine. Veliki bazen je dubine standardnih dva metra. Već su postavljene tribine, sa ukupno 200 sedišta u četiri reda, a postoji i galerija na koti iznad tribina koja je namenjena medijima koji bi mogli da snimaju i prenose utakmice na bazenu.

Finansijski i građevinski gledano negde oko 92-93 procenata radova je završeno, ostalo je u građevinskom delu da se postavi bazenska keramika oko velikog bazena, takozvana plaža, da se uradi nekoliko prozorskih otvora da se zastakle i da se radi na unutrašnjoj bravariji  i stolariji, za to imamo materijal i izvođači već počinju da rade na tome. OStalo je i da se povežu elektroinstalacije u jedan kompleksan sistem, videonadzor, završi povezivanje na novu trafo stanicu koju smo nabavili i ono što je najveći deo jeste postavljanje fasade koja je takođe naručena i očekujemo da već naredne nedelje počne postavljanje-kaže Kostić.

-Što se tiče naših ugovora koje imamo sa izvođačima “Jedinstvom” Sevojno i “Putevima” Užice, to je da je SO Pirot 28. decembra odobrila na njihov zahtev produžetak roka do 30. aprila, a početak rada bazena možemo da očekujemo negde u toku leta jer treba da se završi deo prostora oko bazena, da se postave solarni paneli i naravno da se izvrši probni rad bazena, formiranje komisije za tehnički prijem i dobijanje upotrebne dozvole za objekat-zaključuje Kostić za Pirotske vesti.

Vrednost izgradnje Zatvorenog plivačkog bazena iznosi preko četiri miliona evra, a finansiraju je država i opština po sistemu pola-pola.

Tekst i foto A.Ć.