ZAVIČAJ U PRIČAMA: Promovisana knjiga “Uramljene u zavičaj” Nataše Panić
U dvorištu Muzeja Ponišavlja, pred brojnom publikom, sinoć je održana promocija nove knjige Nataše Panić “Uramljene u zavičaj”. Reč je o zbirci priča pisanih na dijalektu, koje na autentičan način dočaravaju život ljudi u staroplaninskim selima u godinama posle Drugog svetskog rata.
Knjiga kratkih priča “Uramljene u zavičaj” predstavlja zbornik sećanja, zbirku uspomena, napisanih na dijalektu, bojama sela i mirisima detinjstva. Autorka Nataša Panić nas vodi putevima svog zavičaja i kazuje nam priče o sudbinama žena koje su vekovima nosile težinu života na Staroj planini.
“Život žena na Staroj planini nije bio nimalo lak. Prvo iz razloga što je to bilo jedno vreme kad je žena bila ta koja je morala da sve uradi da bi porodica funkcionisala od pletenja, tkanja, predenja, spremanja. Žene su radile i na njivi, ali su se borile sa teškom političkom situacijom kraj granice u posleratnom periodu. To su žene koje zaslužuju da se o njima govori, jedno vreme koje zaslužuje da ga pamtimo i jedan jezik koji se gasi, a mi nikako ne smemo da ga zaboravimo. Pišući o njihovim sudbinama, ja pišem i o odnosu čoveka prema čoveku, socijalnom životu na Staroj planini i o upornosti da se opstane na tim prostorima uprkos svemu”, kazala je Nataša.
Priče su nastale iz sećanja na žene koje su obeležile Natašino detinjstvo, kao i iz razgovora sa ljudima koji još čuvaju duh staroplaninskih sela. I sve su istinite.
Knjiga “Uramljene u zavičaj” objavljena je u izdanju Muzeja Ponišavlja, koji je i ovoga puta bio podrška autorki u njenoj posvećenosti očuvanju identiteta i dijalekta. Ovo je druga saradnja Muzeja i Nataše Panić. Pre dve godine Muzej je bio izdavač knjige “Staroplaninće”, takođe zbirke priča o životu ljudi na Staroj planini. Kako otkriva, Nataša priprema i treću, koja bi zaokružila “trilogiju zavičaja”.
Mila Panajotović viši kustos istoričar i recenzent knjige istakla da je ova knjiga i literarni, ali i etnološki i kulturni dokument, važan za očuvanje jezika, običaja i pamćenja.
“Značaj ove knjige je višestruki. Pre svega priče su napisane našim dijalektom, lokalnim jezikom i predstavljaju čuvara pre svega našeg lokalnog identiteta, naše tradicije. S druge strane, ove priče su istinite, vraćaju nas u prošlost na Staru planinu, u danas skoro zamrla sela i upravo je autorka ovih priča pokušala, a mislim da je i uspela u tome, da na ovaj način oživi ova sela i da probudi u ljudima osećanje, to jest povezanost sa zavičajem, da se vrate na svoja ognjišta i tako nastave život”, rekla je Panajotović.
Promociju su obogatili nastupi dve mlade dame, Anja Panić, unuka Nataše Panić recitovala pesmu “Neču te”, dok je Doroteja Tošić otpevala dve pesme i svojim glasom dirnula prisutne.
