Veliki petak – najtužniji dan u hrišćanstvu

Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos, za vernike je dan strogog posta, obustave poslova u kući i u polju i dan kad se farbaju jaja.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Bogosluženje u obe gradske crkve u Pirotu počinje u 15 sati, pa će već od 16 sati početi tradicionalno “proviranje” na Veliki petak.

Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Toga dana Isus je i osudjen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Tradicija nalaže da budu crvena, naročito prvo koje ostaje kao čuvakruća. Praksa međutim pokazuje da se uskršnje farbanje jaja za mnoge pretvorilo u veliki trud ili umetnički rad, a za neke prilika za razvoj mini industrije.