Uprkos poskupljenju kredita zaduživanje kod banaka jedino rešenje

Građani koji imaju kredite sa varjabilnom kamatnom stopom zabrinuti su zbog stalnog rasta mesečne rate koju plaćaju. Bankari  ističu da se rate menjaju kod kredita koji su vezani za euribor i belibor i da će se taj trend nastaviti u narednom periodu. Poskupljenje kredita nije uticalo na smanjenje zaduživanja Piroćanaca.

Rast euribora utiče na povećanje kamate koja je ključna i za sve građane Srbije koji imaju kredite u evrima. O promeni ključnih kamatnih stopa odlučuje Evropska centralna banka. Krajem prošle godine ključna kamatna stopa povećana je za 0,5% što je uticalo na skok euribora koji je u junu 2015. godine  je prvi put dostigao pozitivnu vrednost.

„ Imam stambeni kredit koji je vezan za euribor i primećujem da mi se rata povećava iz meseca u mesec. Računala sam da je samo u poslednjih 6 meseci rata povećana za oko 16%“

„ Nedavno sam refinansirala kredit kako bih smanjila ratu ali je opet previsoka i zaista ne znam kako ću  je plaćati s obzirom da sam u međuvremenu ostala bez posla“

„Više od pola plate mi je zaduženo kreditima koje sam morao da uzmem da bih školovao decu. Od dela plate koji mi ostane  više ništa ne mogu dakupim jer su cene udvostručene, poskupeli su računi i više ne možemo da spojimo kraj s krajem“  – kažu Piroćanci sa kojima smo razgovarali.

Bankari kažu da su krediti u evrima, poput stambenih kredita, u najvećem procentu  sa varijabilnom kamatnom stopom, čija je jedna od komponenti upravo euribor. To znači da se sa promenom euribora menja i visina rate kredita. U zavisnosti od  ugovora koje građani imaju sa bankama periodično se  menjaju rate i usklađuju sa euriborom, a najčešće su u pitanju vremenski intervali od tri ili šest meseci.

U pirotskim bankama saznajemo da poskupljenja kredita nisu uticala na zaduživanje građana. Oni koji  uzimaju  kredit navode to kao jedino rešenje problema a o kamati će, kako kažu, razmišljati kasnije. Banke  uglavnom nude kredite sa vrajabilnom kamatnom stopom dok se sa fiksnom kamatnom stopom krediti daju samo na kraći vremenski period sa većom kamatom u koju je ukalkulisan rizik koji bi banka plaćala  ukoliko dođe do promena.

Naš sugrađanin koji, kako kaže, redovno uzima potrošačke kredite svestan je da  plaća visoku  kamatu ali je to za njega jedino rešenje.  “Uzimam kredit da kupim cipele, da platim zaostale račune, da pomognem deci jer od svoje plate ne mogu ništa da kupim. Voleo bih da završim s kreditima i da ne moram da ih uzimam ali  za sada je tako ” – kaže sredovečni Piroćanac.

Prema najavama Evropske centralne banke u narednom period očekuju nas još dva povećanja euribora a prvo smanjenje se očekuje tek u junu 2024. godine. Prema toj proceni dalji rast kredita može se očekivati do sredine 2023. posle čega bi rate trebalo da ostanu na istom nivou oko godinu dana a zatim konačno smanjenje sredinom 2024. Godine.