Ujedinjenje ili smrt 1918 – komad koji je uzburkao duhove

Piroćanci su na sceni Narodnog pozorišta mogli da pogledaju i izvanredan komad “Ujedinjenje ili smrt 1918”. Reč je o predstavi koju je režirala Jelena Bogavac, zajedno sa Nenadom Todorovićem, a dramaturgiju je radila Minja Bogavac.

U intervjuu za Bilten ovogodišnjeg festivala Joakim Vujić, koji se do subote održava u Pirotu, Jelena Bogavac je kazala da je jako ponosna na glumce zbog načina na koji su “izneli” veoma zahtevnu predstavu.

ujedinjenje ili smrt

”Jako sam ponosna na naše glumce kako su lako i na dobar način prihvatili nove scenske okolnosti”, priča rediteljka i dramaturg predstave „Ujedinjenje ili smrt 1918“.
Režiju potpisuje sa kolegom Nenadom Todorovićem, a dramaturgiju sa sestrom Minjom Bogavac.
Kako je bilo raditi na ovoj predstavi u kojoj je publika i te kako uključena i na sceni je sa glumicima?

jelena bogavac ujedinjenje ili smrt

Jelena Bogavac

– Nama je jako bilo važno i zanimljivo da krenemo od jednog baš istorijskog dokumenta. Predstava se gradila od stenograma crnogorske Skupštine iz 1918. koja je prethodila SHS, odnosno stvaranju prve Jugoslavije. U ovom dokumentu učestvuje 160 poslanika. Bio je veoma zanimljiv dramaturški zadatak svesti tu celu stvar na 20 glumaca. Velika je, mnogoljudna predstava, ali je zapravo bilo jako teško ustanoviti dramaturške težnje koje se na izvestan način sukobljavaju.
Bogavac ističe da je velika unisonost pomenute podgoričke skupštine zajednički stav 160 poslanika.
– Bilo je veoma zanimljivo to rastočiti na izvesni dramaturški sukob koji je za predstavu kao dramski sukob neophodan i potreban. I u tome, čini mi se, smo lepo i dobro uspeli. I među istomišljenicima uvek postoji jedna i druga struja. Jako nam je bilo interesantno da kroz istraživanje pronađemo te dve struje u crnogorskoj skupštini i kako i na koji način su oni došli do tog zajedničkog zadatka i mišljenja o jednoj, za taj trenutak, tako izvesnoj stvari a to je ujedinjenje Srbije i Crne Gore.
Publika je reagovala na pojedine delove predstave i stiče se utisak da je to jer se prepoznaju i neke elementi iz današnjeg vremena.
– Izgleda je skupština skupština. Bila ona 1918. ili 2017. izgleda da je to slično. Cve te balkanske nacije imaju izvestan kod načina ponašanja koji je nama i danas prepoznatljiv. U stvari taj susret ultraistorijskog sa današnjim dnevno političkim se tako jednostavno pripaja i jednostavno izgleda kao da je isti trenutak u kome se odvijaju da moramo da se zapitamo je l moguće da se u načinu našeg promišljanja, metanacionalnog, od 1918. do danas nije ništa promenilo. Dakle, tapkamo u mestu i obrćemo četiri iste fraze odnosno opcije.
Premijera predstave bila je u kafani ”Zlatna moruna” u Beogradu.
– ”Zlatna moruna” je kafana iz koje je krenuo Gavrilo Princip u svoj neverovatni istorijski koncept. Zapravo, to je kafana u kojoj su se okupljali članovi ”Mlade Bosne” i ”Mlade Crne Gore” i izvesno i ovi mladi momci čije likove igraju momci u našoj predstavi. Jako je teško i veliki je zadatak kako da ovakvu predstavu koja izlazi iz svog “rodnog okruženja“ smestiti u neki prostor i da u njemu reaguje iz istorijske istine. Teško je preneti na scenu i teško je glumcima.

Kako ste zadovoljni večerašnjim izvođenjem?

– Ovo je predstava koja se inače intimno igra u podrumu ” Zlatne Morune” za 70 ljudi. Večeras se igrala za 300. Ja sam jako ponosna na naše glumce kako su lako, dobro i na novi način u stvari obuhvatili poptuno nove scenske okolnosti i koliko je za njih ovo bila provokacija u profesionalnom smislu da pokažu da istorijske okolnosti iz crnogorske skupštine možemo izvesti i u mnogo sličnijim od onih u kojima je izvedena premijerno- kaže Jelena Bogavac

 

fotografije Dragan Janković Rota

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar