U toku je konkurs (Ne)briga o kulturnom nasleđu
Konkurs za izbor najboljih fotografija, pod nazivom (Ne)briga o kulturnom nasleđu, objavljen je prvi put 2003. godine i održava se, već, 18 godina. Konkurs je za sve ovo vreme postao svojevrsna institucija. Tome u prilog ide izuzetan odziv učesnika, i ono što je, takođe, važno ova aktivnost zapažena je od “običnog” sveta pa se često u svakodnevnom govoru može čuti, kada se nešto primeti, da ljudi kažu:- “ovo je dobro za brigu – nebrigu”. Sve je počelo kada je ondašnji direktor Muzeja Ponišavlja, Predrag Pejić, inicirao ovaj projekat i objavljen je konkurs za najbolju fotografiju koji se odnosi na spomenike kulture koji su pod zaštitom države i na prostoru su Pirotskog okruga. Zatim je aktivnost proširena i uključili su se svi koji u najširem smislu shvataju naše kulturno nasleđe, a ne samo koje se odnosi na nepokretna kulturna dobra. Ove godine radi se u specifičnim uslovima kaže, Tanja Karanović, kustos Muzeja Ponišavlja, s obzorom na epidemiju, ali u suštini bez bitnih promena. 
“Kao i ranije, fotografije stižu u digitalnom obliku čija forma omogućava štampanje. Ove godine ćemo na sajtu i fejsbuk stranici Muzeja prikazati najuži izbor fotografija posle odluke žirija. Podelićemo, kao i svake godine, nagrade. Ako sledimo prošlogodišnji izbor onda ćemo, nadam se, biti u prilici da osim za tri prve nagrade dodelimo pohvale i zahvalnice i na prigodan način izdvojimo one koji su se istakli. Shodno tim uslovima ove godine ćemo napraviti postavku najkvalitetnijih radova, objaviti ko su nagrađeni, a onda ćemo morati da sačekamo na izložbenu postavku sa izabranim radovima, s obzirom na pandemiju, ali i neke tehničke razloge koji se odnose na uslove u samom našem prostoru”.
Konkurs je otvoren 15. januara i trajaće do 15. februara ove godine. Tada će žiri zasedati i od pristiglih fotografija izabrati tri najbolje, najkvalitetnije. U osnovi konkursa je da se ukaže i na Dan zaštite spomenika kulture, 22. februar, koji se obeležava i podseća da je Srbija pre više od sto godina, sredinom devetnaestog veka, donela svoj akt o zaštiti drevnosti i vrlo svesno ušla u ovu problematiku.
