Pre nego sam odlučio da objavim priču, ili razgovor, o čuvenom fudbaleru pirotskog Radničkog, Miroljubu Đoki Đorđeviću, pitao sam mnogo ljudi, i one koje sam poznavao i slučajne prolaznike, šta misle ko je najbolji fudbaler Radničkog do sada. Ljubazno sam postavio uslov da imaju sekund vremena da razmisle. Verujte, svi do jednog su odgovorili da je to Đorđević. Lično, divio sam se umeću ovog fudbalskog majstora, skladu i lepoti pokreta s loptom, lucidnošću proigravanja, davanja golova, driblinzima, bogatom i raskošnom fudbalskom znanju. Nikad nisam odgonetnuo da li je po prirodi levak ili dešnjak, jednako dobro je šutirao obema nogama, fantastičnog udarca glavom. Malo je takvih igrača. To je dar od Boga.
Talenat jeste dar. Međutim, da li je samo to dovoljno. Naravno da nije. Sreća je kad božji dar primeti neko ko je, možda, “božji fudbalski izaslanik”. A, to je bio čika Boja, Bogdan Maksimović, trener pionira ekipe “Sloven” iz Rume, člana Vojvođanske lige. Upravo u Rumi, gde je porodicu Đorđević iz Berilovca, sela kraj Pirota, uputio prst sudbine, Miroljub Đorđević stiče prvo i pravo fudbalsko znanje od, vrsnog trenera i pedagoga, čika Boje.
“Na jednom času fizičkog vaspitanja profesor mi je, jednostavno, rekao – popodne te vodim na stadion Slovena. Tu sam napravio svoje prve fudbalske korake. Imao sam šesnaest i po godina. Posle samo nekoliko treninga zatražen je specijalistički lekarski pregled kako bih mogao da nastupam za prvi tim. Bio sam izuzetno brz, onako mršavog i vižljastog nisu mogli da me “uhvate”, davao sam po pet – šest golova na trening utakmicama. Upravo na tim treninzima, koji su bili veoma zahtevni, savladao sam osnovne elemente fudbalske tehnike. Na tome se mnogo radilo i s lakoćom sam sve to savladavao. Veliku zaslugu dugujem tamošnjim trenerima. Jednako sam šutirao levom i desnom nogom, dao sam sijaset golova glavom. Kasnije se to samo usavršavalo. Već tada, odmah po završetku prvenstva, dobio sam poziv od čuvenog trenera, Vujadina Boškova, da pređem u “Vojvodinu. Dve nedelje sam trenirao sa igračima Vojvodine, sa Takačem, Radosavom, Pirmajerom i da ne nabrajam, tada je Vojvodina bila prvak Jugoslavije”.
Ali, prst sudbine ponovo čini svoje. Veliki fudbalski poslenik, direktor velikog “Pvog maja” iz Pirota, Dragan Nikolić, dobar prijatelj Vujadina Boškova, misli drugačije. Takav dragulj, pirotsko dete, trebalo bi da da bude u svom gradu, i naravno, u Radničkom.
“Dragan Nikolić je došao, navodno, da obiđe prodavnicu Prvog maja u Rumi. Čuo je za mene od svog trgovca Gradimira. Čekao se trenutak da pređem u Vojvodinu, ali Dragan je uspeo da ubedi Boškova da sam potrebniji Radničkom. Malo je i nostalgija učinila svoje, tako da nisam se nikad pokajao što sam došao u Radnički koji je tada bio član Druge lige “Istok”. Bilo je mnogo odigranih utakmica, mnogo golova, dobrih partija, izuzetnih fudbalera koji su prošli kroz Radnički, prijatelja za ceo život”.
Đorđević je bio jednostavno nenadmašan
Poznati sportski novinar iz Pirota Milan Paunović potvrđuje da je Đorđević bio nenadmašan.
“Radnički je imao mnogo dobrih fudbalera, ali Đorđević je bio nenadmašan. Vrhunski tehničar i golgeter, niko nije imao takav dribling u trku kao on. Sećem se, kao da je juče bilo, utakmice sa Teteksom koji se borio za ulazak u Prvu ligu. Radnički je pobedio sa 4:0, sva četiri gola dao je Đoka. Tražili su ga mnogi prvoligaši, nije želeo da ode. Šteta, napravio bi sigurno sjajnu karijeru”.
Đorđević: “Veliki je respekt kada vam na pruženoj partiji čestitaju takva fudbalska imena kao što su Bekenbauer i Pele. Svakom fudbaleru bila bi to velika čast. Naravno, bio sam veoma počastvovan”.
Jedno od nezaobilaznih pitanja bila je i utakmica za Kup Jugoslavije kada je Radnički sa 4:2 pobedio Crvenu zvezdu. Kao kapiten, Miroljub Đorđević, bio je na čelu jedne izuzetne generacije fudbalera.
“Bio je to grom iz vedra neba. Ta generacija pobedom protiv Zvezde je ostavila veliki trag. Još se priča o toj utakmici i posle toliko godina. Nikada više, od te utakmice pa naovamo nije bilo toliko publike na našem stadionu. Da ne pričam o igri. Ne samo da smo pobedili Zvezdu, mi smo je deklasirali. Pognutih glava su napustili teren. Zamislite, trinaest utakmica u prvenstvu i Evropi nisu izgubili, došli su u Pirot i to im je bio prvi poraz. To najbolje govori koliko je naša ekipa bila kvalitetna. Bilo je mnogo dobrih, mnogo vrhunskih igrača je prošlo kroz Radnički”, kaže Đorđević.
Branko Jovanović: Piroćanci jedva čekali da odu na stadion i uživaju u fudbalskim bravurama
-Jedva smo čekali da odemo na utakmice Radničkog. Igrao se kvalitetan fudbal, u Radničkom je bilo izuzetnih fudbalera. Ali, Đoka je je plenio svojom igrom, a još ako je bio malo raspoloženiji, e, to je bio fudbalski praznik, kakvo je to oduševljenje bilo na tribinama-kaže Jovanović.
Odlazak u SAD. Igrao protiv Pelea, Bekenbauera…
Posle nekoliko sezona u Radničkom, i propuštene prilike da se Radnički plasira u Prvu ligu Jugoslavije pod vođstvom čuvenog fudbalskog stratega, Tomislava Kaloperovića, Đorđević odlazi u Sjedinjene Američke Države gde, takođe, biva veoma zapažen.
“U Americi sam proveo dve i po godine. Tu sam zapravo video koliko vredim. Tamo se fudbaler dugačije vrednuje. Nije bitno da li je u pitanju poznato ime, poput Bekenbauera, Krojfa ili Pelea. Igrao sam protiv njih, u to vreme i oni su igrali za američke klubove. Poznato je da je Bekenbauer bio u Kosmosu, Krojf u Los Anđelesu. Bilo je tu još poznatih fudbalera, reprezentativaca svojih zemalja, recimo Rob Rensenbrik, Neskens, sa mnom je bio Alen Bol, Demsej, Vornington, škotski fudbaler Dejvid Rab. Bila je to najača liga na svetu. Ali, tamo se vrednovao učinak. Sve se beležilo, koliko kontakata sa loptom, dodavanja, asistencija, kornera, startova, jednostavno savršena statistika. Bio sam za sve vreme igranja u Americi među deset najboljih fudbalera. Recimo, Alen Bol koji je igrao sa mnom nije bio na toj rang listi. Posle samo jedne polusezone u Oklandu imao sam ponudu Vašingtona i Filadelfije, i tada odlazim u Filadelfiju”.
U svojoj fudbalskoj karijeri bilo je mnogo dobrih utakmica, mnogo postignutih golova, ali Đorđeviću je najdraža prvenstvena utakmica Kosmos – Filadelfija (4:3)
“Bilo je mnogo dobrih trenutaka u karijeri, ali ipak bih izdvojio utakmicu protiv Kosmosa. Bila je to velika borba. Poraženi smo od ekipe u kojoj su igrali Pele i Bekenbauer. Veliki je to respekt kada vam na pruženoj partiji čestitaju takva fudbalska imena kao što su Pele i Bekenbauer. Bez lažne skromnosti, svakom fudbaleru bi to bila velika čast. Naravno, bio sam veoma počastvovan. Tada je tu bio i čestitao mi i naš veliki fudbaler, reprezentativac, Vladislav Bogićević Bleki.
Toplo februarsko vreme omogućilo nam je da sa gospodinom Đorđevićem razgovaramo za stolom u dvorištu njegove vikendice u Berilovcu. Sve odiše izuzetnom pedantnošću i besprekornim redom. Prostrano, uređeno dvorište, travnjak, popločane staze, voćnjak, bazen i tako dalje. Očigledno, kakav je bio kao fudbaler i sportista takav je i kao domaćin.
“Uživam da slobodno vreme provodim ovde, na vikendici. Veliko zadovoljstvo mi pričinjava lagana fizička aktivnost, da pokosim travu, održavam voćnjak i okućnicu, da pripremim drva za ogrev i još mnogo toga. Supruga, Dragica, je više u gradu, ali je, naravno, skoro svakog dana i ovde. Možda sam se malo osamio, mada dolaze mi prijatelji, svakodnevno se sa mnogima čujem telefonom, razgovaramo, naravno fudbal je tema broj jedan”.
Moglo bi se o MIroljubu Đorđeviću još mnogo govoriti, sigurno je da nismo još dosta važnih stvari, vezanih za njegovu karijeru, istakli. Na kraju ove kratke, sasvim obične, priče o majstoru fudbalske igre recimo i to da sa suprugom Dragicom, koja je iz Rume gde je i stekao prvo fudbalsko znanje, Đorđević ima troje dece. Ćerke Viktoriju i Tijanu i sina Filipa. Ćerke su igrale rukomet, Filip je fudbaler i trenutno je u “Mladosti” iz Lučana. Đorđević kaže da u svojoj supruzi ima veliku podršku i dan danas, ali i najvećeg kritičara, pogotovo kada je igrao fudbal – “I kad sam najbolje igrao ona bi govorila kako je moglo bolje i komentarisala neke poteze kao veliki fudbalski znalac” – kroz diskretan osmeh govori Miroljub Đorđević.
foto: Ilija Pejčić Lika
tekst: Lj. Stojanović
