U Pirotu promovisane knjige “Isak Deus i njegovi izveštaji iz prašine” i “Poslednji muškarac”
U čitaonici Narodne biblioteke u Pirotu održano je zanimljivo književno veče na kojem su promovisane knjige Isak Deus i njegovi izveštaji iz prašine, Ivana Radovanovića, i Poslednji muškarac, Muharema Bazdulja. Moderator književne večeri bio je Momčilo Đurđić, koji je na vešt način usmeravao diskusiju na različite teme, u različite pravce, a da je sve, manje ili više, bilo u uskoj vezi sa delima autora. Pored diskusije o samim delima, sve popularnijih autora, posetioci su mogli da čuju i mnogo toga o običnoj svakodnevici pisaca, njihovom životu, odnosu prema neposrednom okruženju, poznanstvu i kasnijem intenzivnom druženju i saradnji.
Govoreći o svom romanu, Poslednji muškarac, Muharem Bazdulj kaže da je reč o delu koje ima jednu futurističku, distopijsku notu. Radnja se dešava u bliskoj budućnosti, u svetu koji je po svemu sličan našem, sem što se u tom svetu ne rađaju muška deca. Samim tim menja se dinamika života u svetu sa prizvukom društveno kritičkog komentara. Glavna junakinja je, ginekolog dr Adamović, srpkinja koja živi u Beču. S obzirom da je ginekolog kroz neko njeno iskustvo ta nova realnost se sagledava. Bazdulj kaže da je reč o knjizi koja se lako čita, nije zahtevna, prožeta je duhovitošću, sa mnogo situacija koje zasmeju i zabave čitaoca.
Roman “Isak Deus” nastao je u proleće prošle godine, upravo u vreme najvećih poteškoća izazvanih korona virusom. Takođe, prožet humorom, ističe potragu za slobodom, ali možda je, ponajviše, filozofski roman, istaknutno je u diskusiji o ovom delu. To je knjiga koja pred nas postavlja životna pitanja, ali ih tumači na način koji nije dogmatski, ideološki, religijski, niti u bilo kom smislu sistemski, nego je ličan, što je i najveća vrednost romana.
“Mene je potakla pandemija korone na to da razmislim vrlo lično o tome šta je sloboda. Ne kao društveni pojam, već kao perslonalni pojam, koji je moj lični pojam. Koliko sam ja slobodan, šta me ograničava u potrazi za tom ličnom slobodom i napravio sam celu tu priču koja se zove Isak Deus, jer on je taj koji za tim traga. On kroz istoriju pokušava da pronađe svoju slobodu. Za njega je Bog nešto što je apsolutno dobro, nešto što ne može da se poveže sa bilo kakvom vrstom zla. Zlo je u nama, zlo je ljudska tvorevina, a ovo je Bog koji ume sa nama da se smeje, koji nas gleda kao osobe koje mogu da budu slobodne. Moje iskustvo koje imam govori mi da prosto nije moguće nešto naći van sebe, koliko god se trudili. U kom god društvu da živimo da biste bili slobodni morate biti sami sa sobom čisti i slobodni. Kada bismo sve ljude stavili u zatvor neko od njih bi ipak bio slobodan, a kada biste sve pustili iz zatvora neko bi ostao u zatvoru, u zatvoru u sebi, sasvim sigurno”- izjavio je Radovanović.
Foto: MIlan Jovanović – Narodna biblioteka Pirot
