U KORAK SA VREMENOM: Profesori Tehničke škole Pirot izradili priručnike iz oblasti veštačke inteligencije

U Tehničkoj školi Pirot danas je održana promocija priručnika iz oblasti veštačke inteligencije, koje su priredili profesori ove škole, uz demonstraciju rada učenika kroz trku pametnih autića.

Reč je o završnoj fazi Erasmus+ projekta “AI Tools for VET Schools”, koji škola realizuje u saradnji sa partnerima iz Portugala i Slovačke. Kako je objasnio direktor Tehničke škole Dejan Aleksovski, jedan od ključnih rezultata projekta jeste izrada savremenih nastavnih materijala koji prate brzi razvoj ove oblasti.

“Glavni ciljevi projekta su bili izrada nastavnog materijala iz veštačke inteligencije i to smo imali tri grupe intelektualnih proizvoda ovog projekta. Prvi priručnik koji je trebalo napraviti u okviru projekta je priručnik vezan za teoretske osnove i za vežbe iz veštačke inteligencije. Drugi priručnik je vezan za upotrebu javno dostupnih AI alata i treći priručnik je vezan za upotrebu školske AI opreme”, objasnio je direktor Aleksovski.

On je naglasio da je nedostatak savremene literature problem koji prevazilazi lokalne okvire.

“Nedostatak kvalitetne literature i moderne literature iz veštačke inteligencije je nešto sa čime se svi suočavamo, ne samo lokalno ovde na nivou naše države, već globalno. Još jedan gorući problem u ovoj tematici je to što se literatura i nova znanja stiču maltene na svakodnevnom nivou i ono što je možda bilo aktuelno na polju veštačke inteligencije pre par godina, sada je već prevaziđeno, tako da je potreban jedan brz transfer znanja koje redovno obrazovanje i redovni nastavni okviri ne mogu pokriti. Zbog toga nam je Erazmus projekat upravo doneo način i metodologiju za rešenje ovog problema“, rekao je Aleksovski.

Da je upravo to bio jedan od razloga za uključivanje u projekat, potvrđuje i profesor Boban Blagojević, koji predaje za sada još uvek izborni, a od sledeće školske godine obavezni predmet – veštačka inteligencija. Kroz projekat je, kako kaže, nastao prvi konkretan priručnik za ovaj predmet.

“Naravno da nema udžbenika i to je bio jedan od motiva da uđemo u ovaj projekat. Ovo je preteška tema i treba je prilagoditi srednjoškolskom nivou”, rekao je Blagojević.

 

Partneri na projektu su škola Tomas Kabreira iz grada Faro iz Portugala, i institucija ICEP (Institute for Certification of European Personnel) iz grada Žilina u Slovačkoj. Autori priručnika su provesori Boban Blagojević, Bojan Ćirić i Aleksandar Madić. Priručnici su prevedeni i dostupni i na portugalskom i na slovačkom jeziku, uz mogućnost daljeg unapređenja kako se tehnologija bude razvijala.

Profesor Aleksandar Madić ukazao je na širu primenu ovih materijala u nastavi, ne samo u stručnim, već i u opšteobrazovnim predmetima, kako bi se nastava učinila zanimljivijom i efikasnijom.

“Drugi priručnik tiče se nastavnika, i to ne samo nastavnika stručnih predmeta, već nastavnika opšteobrazovnih predmeta, zato što on omogućava da se postojeći alati koji su već poznati širom sveta, da te alate koriste i nastavnici u nastavi da bi mogli lakše da pripremaju časove, da pripremaju pismene vežbe, da pripremaju prezentacije i da učine nastavu zanimljivijom, efikasnijom i da svoj rad mogu mnogo bolje da prezentuju”, rekao je Madić.

Treći priručnik tiče se samog rada sa hardverom, odnosno sa AI opremom koju škola poseduje, objašnjava nastavnik Bojan Ćirić.

“Pratimo trend opremanja škole u tom smeru i imamo puno AI opreme, uključujući automobile za autonomnu vožnju, VR naočare za proširenu i virtuelnu realnost, puno mikroračunara koji su sposobni da vide i prepoznaju objekte, Vision sistem, NVIDIA Orin koji je vrhunski mikroračunar koji stvarno ima bezbroj mogućnosti. Sve to kod nas u školi lokalno, učenici mogu na časovima veštačke inteligencije i na raznim sekcijama da to vide, da probaju i da koriste pre svega. Apsolutno smo pošli korak dalje, ne koristimo veštačku inteligenciju nego je treniramo”, poručio je Ćirić.

Posebnu pažnju okupljenih privukla je trka AI autića, koje su učenici sami trenirali. Učenik Marko Mladenović objasnio je kako je tekao proces rada.

“Potrebno je pre svega predznanje iz programiranja kako bi mogli da napravimo taj program koji će zapravo da trenira te autiće da bi vozili. Svaki tim je vozio po 20 krugova dok se autić nije istrenirao da može sam da vozi po zadatoj putanji”, rekao je Mladenović.

Kako je pojasnio, automobilčići koriste kameru za prepoznavanje slike i na osnovu toga samostalno donose odluke o kretanju, dok učenici zadaju osnovne parametre poput brzine i pravca.

Vrata Tehničke škole danas su otvorena učenicima osmog razreda osnovnih škola, tokom kojeg će moći da se upoznaju sa obrazovnim profilima, ali i sa opremom i načinom rada u ovoj školi.