Trukerski zanat i vezeni kraljevski portreti: Dve Piroćanke uključene u projekat oživljavanja tradicije

U Staklenoj sali Kulturnog centra u Pirotu održano je predavanje „Izložba trukerskog zanata: Vezeni portreti dinastije Karađorđević“, koje je publiku povelo na nesvakidašnje putovanje kroz istoriju, umetnost i gotovo zaboravljeni zanat trukovanja.

Projekat spaja priču o danas skoro zaboravljenom trukerskom zanatu i posebnoj vrsti nekada veoma popularnih „kuvarica“ – vezenim portretima dinastije Karađorđević, fenomenu koji ne postoji nigde drugde u Evropi. Dok su se u drugim zemljama vezli ornamenti i natpisi, Srpkinje su vezle svoga kralja, kraljicu i njihovu decu. Te patriotske kuvarice i dozidnice nisu stajale iznad šporeta, već na počasnom mestu u kući, u primaćoj sobi, često uz ikone i porodične fotografije. Ovi portreti nisu bili naručivani, već su predstavljali svedočanstvo ljubavi srpskih žena prema svojoj kraljevskoj lozi.

O projektu su Piroćancima govorile Marina Lukić Cvetić, istoričarka umetnosti i autorka projekta, i Smiljka Bulatović, jedina sertifikovana trukerka u Srbiji, novinarka po profesiji i čuvar zanata koji je nekada bio važna privredna grana.

Prema rečima Marine Lukić Cvetić, obilazeći muzeje u potrazi za dozidnicama sa likovima dinastije Karađorđević, prikupljeno je čak 25 različitih primeraka koji daju svojevrsnu hronologiju života kralja Aleksandra Karađorđevića – od momačkih dana, preko portreta sa kraljicom Marijom, zatim prikaza sa prvim sinom Petrom, a kasnije i sa Tomislavom i Andrejem. Srpkinje su svog kralja vezle i posthumno, prikazujući ga kao admirala sa natpisom „Čuvajte mi Jugoslaviju“, ali i kao sokola pored portreta kraljice Marije. Ciklus se završava portretom mladog kralja Petra II, prikazanog u odelu sa insignijama njegovog dede, kralja Petra I Karađorđevića.

Muzej Ponišavlja čuva tri izuzetno kvalitetne dozidnice sa likovima dinastije Karađorđević – na jednoj je prikazana cela kraljevska porodica sa tri sina, sokolima i natpisom „Živela Kraljevska Porodica“, na drugoj kraljevski par sa sinom Petrom i crkvom na Oplencu u pozadini, dok treća predstavlja veoma redak prikaz kralja i kraljice sa dva sina, nastao pre rođenja princa Andreja.

Ideja projekta nije samo istraživačka, već i stvaralačka – da stare dozidnice ponovo ožive

Smiljka Bulatović je, po uzoru na originale pronađene u muzejima širom Srbije, istrukovala platna, dok su se žene iz različitih krajeva zemlje uključile u njihovo ponovno vezenje. Među njima su i dve vezilje iz Pirota, čime se i naš grad upisao u proces oživljavanja tradicije.

Kako je istakla Marina Lukić Cvetić, nosilac projekta je Muzej „Slatka – Kuća Cvetića“, kuća sa statusom kulturnog dobra i članica mreže istorijskih kuća Evrope, dok projekat delimično sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije. Pokrovitelj završne izložbe je princeza Danica Karađorđević, a finalni rezultat projekta biće predstavljen u aprilu u prostoru Dvora, gde će vezeni portreti biti raspoređeni kroz reprezentativne prostorije koje posećuju turisti i diplomate.

Šta je trukovanje?

Trukovanje je postupak prenošenja preciznog crteža na platno pomoću šablona, nakon čega vezilja započinje rad. Zahteva mnogo vremena, strpljenja i preciznosti. Kako je istakla Smiljka Bulatović, ručno trukovanje daje savršeniju liniju od mašinskog, a upravo ta preciznost bila je ključna za izradu složenih kompozicija, poput portreta kraljevske porodice. Danas u njenoj kolekciji postoji više od 500 starih šablona, od kojih je oko 100 dobro očuvano, kao i originalna mašina za trukovanje.

Nekada je ovaj zanat cvetao. Između dva svetska rata bio je izuzetno profitabilan – žene su želele da ukrase domove i pripreme devojačku spremu. U Vojvodini je trukerski zanat bio naročito razvijen, a Senta je bila njegov centar, sa čak 18 radionica za izradu šablona, koje su radile sve do 1970-ih godina. Nakon Drugog svetskog rata, u želji da se „uhvati korak sa modernim“, tradicija je potisnuta, a zanat gotovo nestao.

Tokom razgovora, u diskusiju su se uključile i Piroćanke, podsećajući da su se kraljevski parovi venčavali na pirotskom ćilimu, ali i da još pamte Tinku, čuvenu pirotsku trukerku.

Predavanje u Pirotu pokazalo je da trukerski zanat nije samo tehnika, već deo identiteta, ali i da se tradicija može oživeti onda kada se znanje, struka i zajednica ponovo povežu – platnom, iglom i koncem.