Tražila se karta više za čuveni mjuzikl „Neki to vole vruće“

Mjuzikl „Neki to vole vruće“, po motivima istoimenog filma iz 1959. godine, u režiji Aleksandra Marinkovića, izveden je  sinoć u prepunoj sali pirotskog Narodnog pozorišta. Proteklih dana tražila se karta više za predstavu koja traje gotovo 3 sata. Dragana Mićalović, Aleksandar Marinković i Uroš Milojević su sa još četrdesetak svojih kolega na sceni dočarali likove koje su pre 65 godina, u najboljoj komediji svih vremena, igrali  čuvena  Merlin Monro, Toni Kertis i Džek Lemon.  

Lik Puslice, koju u čuvenom filmu igra Merlin Monro,  na sceni tumači Dragana Mićalović koja kaže da iako se predstava igra već tri godine, svaka je drugačija od prethodne. „Ni jedno igranje nije isto, publika nam diriguje ritam, nekad smo tačni u minut, nekad traje duže. Divna predstava, divna ekipa ljudi, postali smo jedna prava porodica“- kaže glumica.

Preko 40 učesnika smenjivalo se na maloj pirotskoj sceni a slično je, kažu glavni akteri, u većini pozorišta širom Srbije gde je ova predstava odigrana. „Jedna ozbiljna borba iza scene za život, nepoznata scena, mrak, drugačiji uslovi, bilo je situacija kada se ne prati ko odakle treba da izađe nego ko je gde uspeo da se provuče i da izađe. To ume da bude duhovito i to je lepota ovog igranja jer se lako čovek snađe u dobrim uslovima ali kada nije baš sve kako treba onda se treba snaći. Lepota mjuzikla je upravo u tome i orkestar na sceni i balet, muzika, ples, gluma, duhovite scene, komične scene, dramske scene, to je skup svih alata koji su nama važni za ovaj posao, telo, pokret, glas, dikcija i disanje i kondicija i trening“ kaže Mićalovićeva.

Za glumicu Draganu Mićalović ovo je prvi mjuzikl u kome igra zato su kaže, neophodene ozbiljne pripreme i velika odgovornost jer od glumca koji tumači glavnu ulogu zavisi ishod cele predsave „ Velika odgovornost je i zbog predstave i zbog same publike  jer oni ne smeju da vide to što se dešava iza scene. Publika divno reaguje na ovu predstavu a činjenica da se ne može doći do karte  je i dokaz za to.  Još nismo imali kartu koja je ostala višak“- kaže glumica, Dragana Mićalović.

Reditelj predstave i glumac Aleksandar Marinković ističe da ova forma iziskuje multitalenat i dodatni napor, publika u svakom trenutku predstave učestvuje, reaguje i komunicira sa glumcima. „Reditelj radi i sa džez orkestrom i  igračima, horom, statistima i svim glumcima. Dobro smo prošli i na mnogim festivalima, ali je najveće zadovoljstvo što predstava koja traje 3 sata, non stop korespondira sa publikom, reakcije su uzajamne i česte. To je ono što svaki glumac priželjkuje, da držite pažnju i da čujete da publika reaguje na pravim mestima.“ – kaže Marinković.

Po njegovom mišljenju mjuzikl je žanr budućnosti koji ne mora i ne bi trebalo da bude samo zabavljački. Značajne velike teme, socijalne ili političke koje se  mogu provući kroz mjuzikl  brzinom svetlosti dolazi do publike.

Ova predstava učestvovala je i na brojnim festivalima, domaćim i van zemlje. Glumac, Uroš Milojević ističe da je svako novo igranje veća odgovornost kako bi sve u kvalitativnom smislu bilo na nivou koji se zahteva. „Najveća vrednost ovakvih predstava je u energiji među svima nama, na sceni, iza scene kao i energija koju šaljemo publici“.