Tolić: 9. mart je preteča demokratskih promena u Srbiji
Na današnji dan, pre trideset godina, 9. marta 1991. godine lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković, organizovao je i bio na čelu, do tada, nezapamćenih demonstracija građana protiv tadašnjeg režima. Deveti mart je postao simbol građanskog otpora. Boban Tolić, u to vreme član SPO-a, kasnije dugogodišnji predsednik Opštinskog odbora Stranke u Pirotu, učestvovao je u protestima 9. marta.
-To su bili prvi veliki protesti sa preko sto pedeset hiljada ljudi. Povod za demonstacije bilo je jedno saopštenje tadašnje državne televizije koji je Srpski pokret obnove i sve ljude koji su u velikom broju bili uz SPO, to je bilo preko osamsto, devesto hiljada ljudi, proglasio u svom saopštenju za izdajice, strane plaćenike, fašiste. Pored već postojećeg gneva u ljudima to saopšenje je bilo samo kap koja je prelila čašu. Na poziv Srpskog pokreta obnove okupio se neverovatno brzo veliki broj ljudi bez građana iz unutrašnjosti zemlje. Beograd je bio potpuno blokiran, bilo je teško i ljudima iz Beograda doći do Trga gde se to dešavalo, lično jedva sam se probio. Ono što je meni važno, sa ove distance to je da su ljudi u tom trenutku razumeli da taj režim nije dobar, da taj komunizam, pa nasleđeni socijalizam nije dobar za našu državu. Mi smo još tada ukazivali da je pao Berlinski zid, da će se promeniti odnosi u svetu. Nije bilo moguće srušiti tako veliku silu i režim jednim protestom i ako je bilo mnogo ljudi, ali je bio i te kako uzdrman. O tome najbolje govori podatak da su se tenkovi uveče pojavili na ulicama Beograda. To je prvo pojavljivanje tenkova u Jugoslaviji, prvi tenkovi izašli su na nas Srbe, na nas koji smo tu bili, ja kao student i Beograđane koji su podržali protest-kaže Tolić.
On kaže da je 9. mart bio preteča kasnijih dogadjanja u zemlji i demokratskih promena, te da je 9. mart poput olimpijskog plamena koji se nikad ne gasi.
“Bilo je tu posle i Vidovdanskog protesta i još mnogo mitingovanja da bi režim pao tek te 2000. godine, nažalost posle bombardovanja i još mnogo promašaja od strane režima i Slobodana Miloševića. Ja sam kao student shvatio da je bilo bolje da se to desilo te 91. godine. Možda, kažem možda se ne bi desio raspad Jugoslavije, možda ne bi bilo svega onoga sa Kosovom, možda ne bilo bombardovanja i tako dalje. Kažem možda, ali u duši sam ubeđen da do svega toga ne bi došlo da se taj režim promenio na vreme. Ali, ipak, došlo je do tih promena posle nekih devet godina, a šta je od onda do sada bilo to je već za podužu i opširniju analizu-zaključuje Tolić.
