Biseri Stare planineReportaža

Tartuf – pečurka skuplja od zlata. Ima ih i na Staroj planini!

Beli tartuf (tuber magnatum) se retko nalazi u prirodi i zato je skup. Komadi od jednog kiligrama na aukciji dostižu basnoslovnu cenu, i do stotnu hiljada evra, kako se čuje u javnosti. Prema tome ispada da je nekoliko puta skuplji od zlata. Ne čudi zato otkuda, u poslednje vreme, sve veće interesovanje za sakupljanje tartufa.

Šta je to u čoveku što ga čini pasioniranim lovcem, ribolovcem ili sakupljačem šumskih plodova, naročito pečuraka. Da li je to u čoveku od iskona, s obzirom da je čovek najpre bio lovac i sakupljač hrane kako bi preživeo. Da li je zato dovoljno da, kad jednom oseti draž koju donosi ulov, ili ubrana gljiva, to postane hobi, pasija, biznis do kraja života. Ovom prilikom pažnju posvećujemo skupljačima pečuraka, a u poslednje vreme sve popularnijem, i u našem kraju, tartufa. Kažu da cena tartufa, ne svakog, može dostići astronomske cene, da je skuplji od zlata, da za kilogram imućniji kupci daju i stotinu hiljada evra na aukcijama. Tartuf pobuđuje takvo interesovanje, pogotovo beli tartuf koji je jako redak, da kod nekih “pečurkara” to postaje prava groznica. Tartufa ima i u pirotskom kraju, ima i onih ljubitelja prirode u Pirotu koji ga traže i sakupljaju.

Jedan od zaljubljenika u prirodu i vrstan poznavalac gljiva, Grozdan Taskov, voli da fotografiše gljive, pre svega, i da ih proučava. Poseduje obimnu stručnu literaturu i za svaku gljivu zna latinski naziv. Kada govori o tartufima kaže da to nije baš tako kako se u javnosti često ispredaju, prilično, bajkovite priče.

” Oko tartufa je nastala velika fama. Kod nas u pirotskom kraju ima crnog tartufa koji je relativno jeftin, pogotovo letnji, ima i zimskog, krupnospornog, otkupna cena je oko pedeset evra. Ako se uzme u obzir koliko je skupo nabaviti psa, dresirati ga da traži tartufe, a opet od četiri pet pasa jedan uspe da bude kako treba. Posle dvorišne dresure sledi praktičan rad u šumi. Za sve to vreme vi morate kupovati tartufe da biste ga dresirali i to ekonomski nije isplativo. A, za dresiranog psa treba izdvojiti oko tri hiljade evra, pa onda vidite da li se isplati-kaže Taskov.

Lagoto romanjolo-pas za traženje tartufa

Medjutim, uporni sakupljači tartufa ponekad imaju sreću i uspeju da nađu beli tartuf, i još ako je komad krupan onda se mogu nadati visokoj ceni.

“Beli tartuf, tuber magnatum, je komercijalno isplativ, ima ga oko Morave, u Vojvodini, gde su niži tereni, ima ga obično pored reka koje se izlivaju. Pošto se retko nalazi onda mu je cena visoka, ali to samo za krupne komade do kilograma koji na aukciji dostižu zaista veoma visoku cenu. Naći takav beli tartuf je kao dobiti na lutriji. Nije to baš tako lak, niti isplativ posao”.

Omphalitus oleatiu-zavodnica, često se misli da je reč o lisičari (otrovna)

Grozdan kaže da nije opsednut traganjem za tartufima i da u Pirotu tek nekolicina ljudi se time bavi, više iz hobija, mada ponešto i prodaju. On daleko veću pažnju posvećuje lekovitosti gljiva.

Tulostoma brumale-zimska uzdignuta puhara

“Pogotovo sada u vreme pandemije često govorimo o jačanju imuniteta. Kada jedete bilo koju vrstu gljiva, a one sadrže polisaharide, organizam to prepoznaje kao najezdu bakterija i podiže imunološki sistem. U pirotskom kraju ljudi ne poznaju, recimo, golubaču, jednu od najlepših gljiva, koja se kao i jajčara jedino može davati deci pre četvrte godine starosti. Takodje, bukovača koja se može kupiti u prodavnici ima lekovita svojstva i veoma je hranljiva. Onda, pečurka koje u našim šumama ima u izobilju i veoma je lekovita jeste ganoderma lucidum, ili  mogli bismo je zvati hrastova sjajnica, jer raste u hrastovoj šumi i ima izrazit sjaj. Od nje se pravi tinktura, a to se može kupiti i u apotekama, i onda po nekoliko kapi dnevno i to izuzetno jača imunitet”- kaže Taskov.

Cordiceps militaris – najskuplja gljiva

Ne retko na pijaci se prodaju pečurke, uglavnom poznate vrste. Međutim, kaže Grozdan Taskov, tu ipak vreba opasnost jer često se među jestivim gljivama nađe slična, dvojnica, koja nije jestiva. Lično se u to uverio više puta. Na sreću, kaže Taskov, gljive nisu bile smrtno otrovne, ali izazivaju određene tegobe. Ljudi za to ne znaju pa kada im se to desi kažu da su pojeli malo više pa im je zato muka.

Cortinarius trivialis-smrtno otrovna, obična koprenka

Branje sporednih šumskih plodova je uređeno Zakonom i eksploatacija se definiše početkom svake godine kada se objavi konkurs za sakupljanje divlje flore i faune. Kako nam je rekao, Darko Đorđević, upravnik Parka prirode “Stara planina” i prirodnog rezervata “Jerma”, nadležno ministarstvo objavljuje ukupne kvote i visinu taksi po kilogramu sa vrstama koje su dozvoljene za sakupljanje u toj godini.

“Konkurs se objavljuje uglavnom u februaru. Pravilo je sledeće, posebno se sagledavaju lica koja su korisnici zaštićenih područja, a posebno teritorije van zaštićenih područja sa aspekta sakupljanja divlje flore i faune. Pravo na dozvolu za zaštićeno područje i plaćanje takse ima samo upravljač zaštićenog područja, jer je on nosilac organizacije i kontrole sakupljanja i prometa. Van zaštićenog područja imaju pravo da sakupljaju druge organizacije koje se za to prijave. Važno je reći da se takse plaćaju samo za sakupljanje na javnom zemljištu. Konkretno, da bi se nešto javno nabralo i stavilo u promet mora da se ozvaniči, a to se radi tako što se državi plati taksa za korišćenje određenog proizvda. Tu ima mnogo detalja, određuju se kvote koje se odobravaju ili ne, sakupljači se prijavljuju i unapred plaćaju dozvolu za branje navedene količine. To proverava inspekcija, a ako ispunite kvotu, a može se još brati bez ugrožavanja navedene vrste, traži se novo odobrenje. Dakle, sve je detaljno regulisano propisima”- kaže Đorđević.

Xylaria hipoxylon-jelenski rog

Treba reći i to da sa pirotskog područja u 2020. godini nije bilo zahteva  za odobrenje eksploatacije divlje flore i faune.

autor fotografija Grozdan Taskov

Slične vesti

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker