SVETLA SEDMICA: Sedam dana radosti nakon Vaskrsa

U pravoslavnoj tradiciji, Svetla sedmica predstavlja sedmodnevni period neprekidnog slavlja posle Vaskrsa, simbolizujući trijumf života nad smrću. 

Svetla nedelja, koja se još naziva i Vaskrsna ili Pas­halna nedelja, obuhvata sedmicu posle Uskrsa, tokom koje se svakog dana služi Sveta liturgija jednaka onoj na sam dan vaskrsenja. Tokom čitave ove nedelje, carska dveri na oltaru ostaju otvorene, simbolizujući otvorena nebesa i pristup veri koja pobeđuje smrt. Zvona u pravoslavnim hramovima ne prestaju da zvone, pozivajući vernike na trajnu slavu vaskrsenja.

Svetla nedelja se u narodu smatra jednim neprekidnim “osmi dan” Vaskrsa, kada se praznik ne prekida ni sredom ni petkom, za razliku od uobičajenog posta sredinom sedmice. U nekim krajevima, prvi ponedeljak posle Uskrsa zove se Pobusani ponedeljak, kada se, po narodnom verovanju, busenje sa zelenom travom donosi na groblja u znak sećanja na pokojne.

„Svetla sedmica je vreme nesmanjene radosti i duhovnog obnavljanja, kada se svaki dan tretira kao dan vaskrsenja,“ poručuju iz Srpske pravoslavne crkve.

Većina hramova Svetlu sedmicu dočekuje svečanom trodnevnom službom, a bogosluženja su prožeta crkvenim pesmama punim veselja i uskličima „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“. Ovaj period završava se Tominom nedeljom, poznatom i kao Mali Vaskrs, sedam dana po Uskrsu.

U nekim crkvama se ističe i običaj da se zvona ne prekidaju ni tokom večernjih časova, čime se dodatno naglašava neprekinuti duh vaskršnje radosti.

Ovaj sedmodnevni period u crkvenom kalendaru predstavlja uvod u Pedesetnicu i Obnova svetih dana, označavajući prolećno duhovno buđenje i nadu u večni život. Svetla sedmica nas podseća na praštanje, zajedništvo i obnovu vere, oslikavajući vaskršnju svetlost kao svetionik za svakog vernika.