Statistika pokazuje da su starija lica u saobraćaju u Pirotu u velikoj meri ugrožena od strane motornih vozlila

Statistika pokazuje da su starija lica u saobraćaju u Pirotu u velikoj meri ugrožena od strane motornih vozlila. Dominantan uticajni faktor u slučaju stradalih učesnika u saobraćaju jesu: neodgovarajuće preticanje i obilaženje pešaka i biciklista, nezaustavljanje vozila ispred obeleženog pešačkog prelaza kao i propusti vozača zbog lošeg psihofizičkog stanja, uticaja alkohola, nepažnje ili rasejanosti.

Unapređenjem saobraćajne infrastrukture, primenom preventivnih, ali i represivnih mera postignuto je da se broj nastradalih u saobraćaju u Pirotu smanjuje. Međutim, opšti pad saobraćajne kulture, sve veće nepoštovanje propisa i sve manja tolerancija među ljudima – učesnicima u saobraćaju, ne dozvoljava da dođe do drastičnog unapređenja bezbednosti saobraćaja, ne samo na lokalu, već i na republičkom nivou.Sa druge strane, istraživanjem koje je radio Savet za bezbednost saobraćaja dobijeni su rezultati koji ukazuju na to da i ponašanja pašaka i biciklista svih starosnih kategorija, pa i starijih od 65 godina, nisu na zadovoljavajućem nivou. Naime, zabrinjavajući je podatak da 35-40% pešaka prelazi kolovoz van obeleženog pešačkog prelaza, gde većina to opravdava nepostojanjem obeleženog prelaza u blizini, ili zato što zbog žurbe biraju najkraći i najbrži put. Takođe, na semaforisanim raskrsnicama koje su van najužeg gradskog jezgra, četiri od deset pešaka prelazi kada je na semaforu upaljeno crveno svetlo. Kao i u slučaju prelaska van pešačkog prelaza, i ovde je opravdanje žurba i mišljenje pešaka da takvo ponašanje ne ugrožava njihovu bezbednost kada u blizini nema motornih vozila.
Situacija nije mnogo bolja ni što se tiče biciklista. Osam od deset biciklista nemaju ni prednje ni zadnje svetlo na biciklu, iako je to obaveza u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pri tome, iako je većina svesna činjenice da na taj način mogu predstavljati iznenadnu i teško uočljivu opasnost na putu, opravdavaju time da se kreću uglavnom danju ili po osvetljenim ulicama, ili imaju katadioptere na biciklu što ih čini dovoljno vidljivim. Veliki broj biciklista vrši nagla i iznenadna skretanja, a da prethodno nisu na adekvatan način signalizirali rukom. Krakteristična su leva skretanja iz sporednih na glavnu saobraćajnicu, gde biciklisti čine niz radnji koje mogu ugroziti i njihovu, ali i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.
Imajući u vidu da se radi o ljudima kod kojih dolazi do pada motoričkih sposobnosti, koji slabije vide, slabije čuju, imaju poteškoće sa koncetracijom i pažnjom, određeni manji propusti se na neki način mogu i tolerisati, ali se ponašanja koja mogu ugroziti i njihovu, ali i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju, moraju svesti na najmanju moguću meru.
Upravo, jedan od načina da se utiče na učesnike u saobraćaju jesu promotivne i edukativne aktivnosti koje Savet za bezbednost saobraćaja ima u svom Programu, ne samo po pitanju pešaka i biciklista, već i vozača motornih vozila, obzirom da je generalno gledano saobraćajna kultura na prilično niskom nivou. Konkreno, ova kampanja se odnosi na pešake i bicikliste starije od 65 godina i predstavlja nastavak aktivnosti koje su u toku leta realizovane sa Agencijom za bezbednost saobraćaja u okviru nacionalne kampanje „Ne pretrčavaj život. Pređi na pešački“, gde je biciklistima podeljeno više od 300 kompleta svetala, a pešacima kišobrani koji na sebi imaju reflektujuće trake radi bolje uočljivosti. Cilj kampanje je da predstavi negativne efekte nepoštovanja propisa na način svojstven ciljnoj grupi, kao i da promoviše ispravno ponašanje u saobraćaju. Ono što je razlikuje o svih kampanja ovog tipa, jeste što se realizuje na lokalnom dijalektu kako bi bila zanimljiva i na neki način urezala u „pamet“ ciljne grupe.
Pored ovih promotivnih aktivnosti, iz sredstava Saveta za bezbednost saobraćaja, u narednom periodu svakako će se nastaviti na unapređenju pešačke infrastrukture, odnosno postavljanju zaštitnih ograda i metalnih stubića u cilju zaštite trotoara od bahatog parkiranja. Sve ove aktivnosti predstavljaju na neki način nadogradnju kapitalnim investicijama koje se realizuju iz budžeta grada, a koje se odnose na izgradnju putne inrastrukture, trotoara, trgova a sve u cilju unapređenja bezbednoosti svih učesnika u saobraćaju, kazao je Pirotskim vestima Slobodan Rančić, samostalni stručni saradnik za saobraćaj u Gradskoj upravi Pirot.