Šta muči privrednike na lokalu?

Privrednici u Srbiji ne prave veliku razliku kada ocenjuju uslove poslovanja na nacionalnom nivou i u opštini u kojoj posluju. U oba slučaja, više od polovine smatra da je poslovna klima osrednja, a između trećine i četvrtine da su uslovi za razvoj biznisa loši. Kako bi se ovakva situacija poboljšala, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sa Razvojnom agencijom Srbije pokrenula je projekat sa ciljem uvođenja sistema za bolju podršku početnicima u biznisu, bolju promociju privrede i investicija, a specijalnu obuku prošlo je 22 šefova i zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj u 18 lokalnih samouprava, među kojima je i Grad Pirot.  Po rečima gradonačelnika Pirota mr Vladana Vasića, koji je, kao član UO NALED-a aktivno učestvovao u realizaciji ovog strateški važnog projekta, jedno od rešenja za aktuelnu situaciju je i formiranje Privrednih saveta, gde će se na jednom mestu naći predstavnici privrede i lokalnih samouprava. 

Jedan od bitnih razloga za takav stav leži u činjenici da među najvećim preprekama za poslovanje vide pitanja iz nadležnosti republičke vlasti. Kao prvi problem čak 69% privrednika ističe visoki porez i doprinose na zarade. Sledi visoki PDV, nedostatak novca za ulaganje (33%), komplikovana birokratija i siva ekonomija, pokazalo je istraživanje stavova privrede na lokalu koje je u februaru ove godine sproveo NALED uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru projekta „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

NALED i RAS su kroz ovaj projekat, u cilju jačanja kapaciteta gradova i opština za rad sa privredom, organizovali niz obuka među kojima su izgradnja odnosa sa poslovnom zajednicom, podrška početnicima u biznisu, podrška novim ulaganjima, saradnja sa drugim opštinama, promocija privrede, investicija i lokalne samouprave. Obuke je uspešno prošlo 22 šefova i zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj u 18 lokalnih samouprava.

Na pitanje koje bi im olakšice bile najkorisnije i imale najveći efekat na razvoj privrede, ispitanici ističu poreske olakšice, podsticaje za ulaganja u osnovna sredstva i podsticaje za zapošljavanje, kao i podsticaje na lokalu u vidu izuzeća ili smanjenja taksi i naknada. Iako lokalne samouprave pokušavaju da izađu u susret zahtevima i obezbede novac u budžetima, čak 94% privrede priznaje da te podsticaje dosad nije koristilo (83% nije koristilo olakšice koje nude nacionalne institucije).

Teme koje zanimaju privrednike i o kojima žele da razgovaraju sa lokalnim samoupravama uglavnom se tiču finansija, kao što su podsticaji, visina lokalnih taksi i naknada, plan budžeta za narednu godinu i cene komunalnih usluga. Međutim, istraživanje je pokazalo da privrednici retko kad imaju inicijativu po ovim i drugim pitanjima od značaja za poslovni ambijent – čak 91% privrednika priznaje da nikada nisu uputili nijedan predlog na adresu lokalne samouprave, 5% jeste ali bez ikakvog efekta, a ostalih 3% je imalo sreće da nešto predloži i da njihov predlog bude usvojen. S druge strane, ovi podaci govore da lokalna samouprava na kraju usvoji gotovo 40% od svih predloga koje privreda podnese. Problem je što je samo 8% privrede zainteresovano ili spremno da nešto predloži:

Vasić: Razvijati mehanizme da se privrednicima olakša komunikacija sa lokalnim samoupravama

– Jasno je da je potrebno razvijati mehanizme koji će privrednicima olakšati komunikaciju s lokalnom samoupravom. Gradovi i opštine to mogu da obezbede formiranjem funkcionalnih Privrednih saveta u kojim će se za jednim stolom naći privreda i lokalno rukovodstvo, kao i osnaživanjem Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koje imaju važnu ulogu u pružanju podrške postojećoj privredi i novim investitorima. Upravo na tome insistira NALED-ov Program certifkacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem – kaže potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, grada koji je učestvovao u projektu „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

Kada je reč o zadovoljstvu saradnjom sa insistucijama na lokalnom nivou, interesantno je da je privreda najviše zadovoljna odnosom koji ima sa javnim komunalnim preduzećima. Čak 71% privrednika naglašava da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno saradnjom s tim delom javnog sektora. Pozitivnu ocenu više od 50% ispitanika imaju i odeljenja za urbanizam zadužena za izdavanje građevinskih dozvola i direkcije za izgradnju.

Najviše podeljeni po pitanju kvaliteta puteva Komunalna infrastruktura, koja predstavlja bitan faktor pri oceni uslova za poslovanje, dobila je dobre ocene u istraživanju. Na prvom mestu su telekomunikacije kojima je zadovoljno 91% privrede, potom vodovod (80%), kanalizacija (73%), gas (54%), a manje od polovine pozitivnih ocena ima toplovod (46%), ali je i tek oko petine privrednika nezadovoljno uslugama u domenu grejanja. Mišljenja su najviše podeljena kada je reč o putevima – 58% privrednika je zadovoljno dok 42% ima suprotan stav.

Kako kažu u lokalnim samoupravama, pre tri godine odeljenja za urbanizam bila su veoma loše ocenjena, ali su donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola sada svrstana među najbolje službe. Pozitivnu ocenu u 49% odgovora dobio je kabinet gradonačelnika odnosno predsednika opštine dok je radom kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zadovoljno 45% anketiranih privrednika.

 

 

Izvor: Medijski bilten NALED-a.