“Srpsko pero” uručeno Piroćancu Andriji Stanuloviću

Velika je čast biti dobitnik ,,Srpskog pera”, glavne nagrade istoimenog festivala koji je u ovom slučaju stariji od svog laureata. Ako sagledamo listu prethodnih pobednika, lako je zaključiti da se ne radi samo o jednom od najstarijih festivala u zemlji, već da su laureati pažljivo birani i da nije slučajno što su danas poznata imena srpske književnosti, kazao je Pirotskim vestima Andrija Stanulović, mladi autor iz Pirota kome je sinoć u Jagodini uručena nagrada “Srpsko pero” za pesmu “Arcanum”. Nagradu je uručio književnik iz Beograda Miljurko Vukadinović.

 

andrija stanulović srpsko pero

Andrija Stanulović/foto Andrej Jovanović

 

,,Arcanum“ je prva pesma nastala nakon objavljivanja zbirke ,,O tišinama nikom”, te je i u njoj očuvan introspektivni pristup – a sve u cilju boljeg razumevanja čoveka i kreacije u celosti. Ona podseća da je promena jedina konstanta i da su naše identifikacije događaja, koje neretko karakterišemo kao pozitivne ili negativne, suvišne.  ,,Arcanum” je oda početnoj stvaralačkoj promisli, potvrda njene sveprisutnosti i tiha zahvalnost sili života, kazao je Stanulović za Pirotske vesti.

Književni festival “Srspko pero” se tradicionalno održava pod pokroviteljstvom Skupštine grada Jagodine i Ministarstva kulture i informisanja.

Završnica 32. “Srpskog pera” počela je 21. juna, promocijom knjiga Rade Stefanović, Dušana Aničića, Radivoja Ristića i Nenada Stefanovića, a nastavljena 22. juna “Vidovdanskom večeri”, tradicionalnoj pesničkoj manifestaciji pesnika Pomoravlja i Srbije, posvećenoj Vidovdanu i Boju na Kosovu.

 

Arcanum

Eksplozije na površini srca

promene puls Univerzuma,

a mi, stari duvači stakla,

samlećemo Sunce između svojih dlanova

u svetlucavu prašinu

ukrašavajući sve tvoje nove oblike.

Jedino što imamo jeste Sunce,

a sa Suncima je isto kao sa maslačcima.

Duboko zamisliš želju i duneš ih u oko Svemira.

Sve što nam ostane je tek poneka cedulja,

koju će pronaći

prašnjave ručice deteta,

zastavši u svojoj igri.

– Otišla sam po hleb.

Ključ je na prozoru – pisaće.

Na svojim dlanovima

videće svetlucavi odsjaj prošlosti,

dok u očima oživljava proživljene živote

i tajnu veštinu

da kroz njega budu proživljeni.

Andrija Stanulović

 

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar