Sporazumom o priznanju krivice za prekršaj u sivoj zoni do umanjenja kazne i bržeg procesuiranja

Beograd, 18. oktobar 2017. – Zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice prekršioci zakona u domenu sive ekonomije moći će da dobiju umanjenje kazne dok će država osigurati efikasnije sankcionisanje, a prekršajni sudovi biće značajno rasterećeni. Novi institut u početku će se primenjivati na prekršaje koje utvrde Tržišna inspekcija i Inspektorat za rad.


Uvođenje sporazuma o priznanju krivice predložio je NALED i za implementaciju obezbedio donatorsku podršku holandskog Fonda za regionalno partnerstvo. Dvogodišnji projekat daće značajan doprinos realizaciji Sporazuma o saradnji Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i Udruženja sudija prekršajnih sudova koji su danas u Palati Srbija potpisali ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i predsednik Udruženja Milan Marinović.

– Namera Sporazuma o saradnji i projekta za uvođenje sporazuma o priznanju krivice je da dovedu do efikasnijeg prekršajnog postupka. Poražavajuće su informacije da je više od 95 odsto predmeta iz 2013, 2014. i 2015. zastarelo i to je loše za privredu i demotivišuće za inspektore. Želimo da postupci traju što kraće i dobiju sudski epilog – izjavio je Ružić.

Ministar je istakao i doprinos Evropske banke za obnovu i razvoj koja je podržala NALED i Ministarstvo u formiranju Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji i ocenio da je značajno doprinela unapređenju rada Vladinog tela koje upravlja umrežavanjem i saradnjom inspekcija.

– Drago mi je što smo mogli preko NALED-a da pružimo podršku Koordinacionoj komisiji. Njen zadatak je obiman jer mora da koordinira 38 inspekcija raspoređenih u 14 ministarstava, ali mi je drago što je u prvih šest meseci dobro startovala, dala nove ideje za unapređenje dijaloga inspekcija i biznis sektora. Verujem da ćemo sa projektom NALED-a vrlo brzo videti napredak u načinu na koji rade sudovi i inspekcije – naglasio je direktor EBRD-a u Srbiji Daniel Berg.

Govoreći o projektu za uvođenje instituta priznanja krivice, savetnica u NALED-u i koordinatorka Vladine Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije Dragana Ilić istakla je da je saradnja sudova i inspekcija jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Ona je naglasila da je priznanje krivice dalo značajne rezultate u rešavanju saobraćajnih i carinskih prekršaja i da će ključni efekti biti rasterećenje sudova, sigurnost kažnjavanja, a inspektori će moći da se posvete svom osnovnom poslu, kontroli privrede.

– Institut priznanja krivice potreban nam je i zato što NALED-ova istraživanja pokazuju da postoji veliko nepoverenje u sistem kažnjavanja preduzeća koji posluju u sivoj zoni. Manje od trećine ispitanika smatra da će takvo preduzeće biti otkriveno, 14% misli da će ono biti kažnjeno, a samo 8% da će kazna biti i naplaćena. O nepoverenju svedoči i podatak da 61% privrednika ne bi prijavilo nelojalnog konkurenta, a najčešći razlozi su to što smatraju da je otkrivanje prekršaja isključivo posao države ili ne veruju da bi prijava imala efekta – rekla je Ilić.

Predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova Milan Marinović naglasio je da su sudovi pretrpani i da priliv novih predmeta daleko premašuje mesečnu normu sudija dok su rokovi zastarelosti najkraći u Evropi i regionu. „Očekujem od Sporazuma o saradnji sa Koordinacionom komisijom da dovede do boljeg razumevanja i saradnje sudija i inspektora i da će prijave koje podnose inspektori biti kvalitetnije kako bi moglo po njima da se postupa“, rekao je Marinović.

On je posebno pozdravio ideju o uvođenju instituta priznanja krivice za prekršaje u sivoj zoni.

– Podržavam inicijativu jer je za opšte dobro i sve strane dobijaju. Počinilac prekršaja će znati kaznu i biće siguran da se neće menjati jer na sporazum niko neće moći da se žali. Inspekcije će  moći će da utiču na njenu visinu tako da neće biti nezadovoljni malim kaznama. Za sudove će to značiti skraćenje trajanja postupka, sigurno donošenje presude i sudije će moći da se posvete drugim predmetima. Veliki sam optimista i nadam se da će uskoro mogućnost zaključivanja sporazuma biti proširena i na druge oblasti inspekcijskog nadzora – ocenio je Marinović.

Analize Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji pokazale su da inspektori ne poznaju dovoljno dobro sve elemente pisanja prekršajnih prijava i jačinu dokaza zbog čega ih sudije odbacuju. U postupcima koji ipak budu pokrenuti prekršiocu zakona se najčešće izriče opomena ili postupak zastari zbog čega je ocenjeno da su inspektorima i sudijama potrebne dodatne obuke kao i saradnja u procesuiranju.

 

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar