Spaljivanje žetvenih ostataka štetno za njivu i čest uzrok požara
Loša navika pojedinih poljoprivrednih proizvođača jeste da posle žetve spaljuju strnjiku smatrajući da će tako njivu bolje pripremiti za predstojeću jesenju setvu. Naprotiv, savetuju stručnjaci, na takav način se uništava biljna masa koja je hranivo za zemlju. Pored toga što se zemljište devastira spaljivanjem žetvenih ostataka često dolazi do požara na otvorenom prostoru, a ne retko i do tragičnih događaja.
Olivera Gavrilović, stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe u Pirotu, kaže da je to višedecenijska navika pojedinih poljoprivrednika, bez obzira što im se često ukazuje na štetnost spaljivanja biljne mase. Plitka obrada zemljišta je neophodna odmah posle žetve ako to uslovi dozvoljavaju.
“Odmah posle žetve treba uraditi, ako to uslovi dozvoljavaju, plitku obradu. Treba samo okrenuti zemljište i zaorati žetvene ostatke, zato se i zove plitka obrada. Po pravilu trebalo bi da se odmah uradi zaoravanje posle žetve, jer najgore za jednu parcelu je da bude “gola”, bez useva ili neobrađena. Ko je uradio plitku obradu sprečiće naknadno isušivanje šemljišta usled ovih velikih vrućina, doći će do klijanja korova koji će kasije biti uništen osnovnom jesenjom obradom, odnosno dubokim oranjem. Ni u kom slučaju ne treba paliti žetvene ostatke jer na takav način se uništavaju mikroorganizmi. Zaoravanjem žetvenih ostataka vraća se u zemljište vrlo korisna materija, a time se kasnije štedi na đubrivu, jer nije malo uštedeti 50 do 100 kilograma po hektaru. Apelujem na poljoprivrednike da ni u kom slučaju ne pale žetvene ostatke jer tako, pored štete koju pretrpi njiva, često dolazi i do požara”- kaže Gavrilovićeva.
