Spaljivanje žetvenih ostataka na njivama višestruka šteta i čest uzrok požara
Jedna od loših i štetnih navika poljoprivrednika, ne samo u Pirotu, jeste spaljivanje žetvenih ostataka na njivama. To je često uzrok požara na otvorenom prostoru, ponekad sa velikim štetama, a pored toga sama njiva na kojoj gori vatra se oštećuje u ogromnoj meri, pa je potrebno vreme da bi se ona obnovila i dala maksimalan rod.
Na poljima posle žetve useva ostaju velike količine žetvenih ostataka. Njihovo redovno uklanjanje sa njiva, ili uništavanje spaljivanjem, može da budu dugoročno štetno, kažu poljoprivredni stručnjaci. Primenom, isključivo, mineralnih đubriva samo donekle, i za kraći vremenski period se može ublažiti štetno dejstvo uklanjanja organske materije. Žetveni ostaci odlikuju se visokim sadržajem biogenih elemenata značajnih u ishrani biljaka, koji se njihovim spaljivanjem potpuno, ili u najvećoj meri gube.
Prilikom paljenja sva organska materija, azot i deo sumpora, gube se nepovratno, dok drugi mikroelementi ostaju u zemljištu u vidu pepela. Mnoga istraživanja su pokazala, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu, da se paljenjem žetvenih ostataka ne postiže čak ni osnovna želja, a to je uništavanje semena korovskog bilja. Do pada humusa u obradivom zemljištu dolazi upravo zbog spaljivanja žetvenih ostataka.
