Siniša Agičević poslednji je pirotski kovač. Kad za par godina ode u penziju, utihnuće poslednji pirotski kovački čekić!
Siniša Agičević, poslednji je pirotski kovač, a kada on za par godina ode u penziju, stogodišnja tradicija familije Agičević, nažalost, biće prekinuta, s obzirom da niko nije zainteresovan da nastavi da se bavi ovim teškim poslom.
Kako Siniša kaže, iako živimo u modernom dobu, eri informatike, posla za kovače i dalje ima, ne previše, ali može da se preživi.
-Od ovog posla ne može da se živi, ali može da se preživljava. Ima posla i dalje, dolaze ljudi da im popravim poljoprivredne alatke, sekire, naoštrim noževe i slično. U mojoj familiji ovaj zanat ima tradiciju dugu preko stotinu godina. Još moj deda se bavio kovačkim zanatom, pa otac, pa ja, ali moja deca nisu zainteresovana s obzirom da su po struci midicinari i oni već imaju svoje porodice, poslove, iz druge su branše, tako da su, potpuno razumljivo, izabrali svoj put koji je potpuno različit od onoga što ja radim. Posao je težak i prljav, ali ima i mnogo svojih lepih strana. Ne može nešto mnogo da se zaradi, ali može da se preživi-kaže Siniša.
Siniša planira da za par godina ide u zasluženu penziju, pa će poslednji kovački čekić u Tijabari i celom pirotskom kraju – utihnuti.
-Za nešto više od dve godine idem u penziju, posao nema ko da nastavi, tako da ću, teška srca, morati da zatvorim radnju koja je hranila i izvela na put generacije i generacije u mojoj porodici. Žalosno je, ali je tako-priča Siniša.
Radnja kao muzej
Sinišina radnja pravi je muzej. Na zidovima je na desetine članaka iz novina sa intervjuima koje je Siniša davao nacionalnim medijima, poput Večernjih novosti, a poseban deo zauzimaju novčanice, od replike čuvenih 100 maraka, nikad prežaljenih u Srba, do svedoka hiperinflacije, jedne od najvećih u svetu, novčanica u apoenima koji dostižu milijarde.
