SAVETI LEKARA: Značaj dobre glikemijske kontrole kod osoba obolelih od dijabetesa

Situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili, kao što su uslovi vanredne situacije i izolacije, dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Osobe obolele od dijabetesa nisu bile u mogućnosti da budu fizički aktivne, moguće da u novim okolnostima nije uvek bilo moguće sprovoditi uravnoteženu i zdravu ishranu, a sve to je moglo dodatno uticati na zdravstveno stanje ovih osoba. Različiti su načini na koje su se ljudi suočavali sa novim okolnostima i navikama. Većina oseća neki stepen neizvesnosti i zabrinutost za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Osobe sa dijabetesom su bile posebno osetljive, jer ukoliko bi se zarazile u većem su riziku za dodatne komplikacije i ozbiljniji tok bolesti. Dodatno, postojala je bojazan za dostupnost lekova koje koriste u lečenju šećerne bolesti, kao i mogućnost da dolaze na redovne kontrole kod svojih izabranih lekara i endokrinologa. Sve ovo zajedno je moglo je imati uticaj i na dobru kontrolu dijabetesa koja je najvažniji preduslov za prevenciju komplikacija, koje su glavni uzrok invaliditeta i smrti, navodi dr Marinković.

Zato je u ovom trenutku veoma bitno da se podsetimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, odnosno da se skrene pažnja na što je moguće bolju kontrolu bolesti , što podrazumeva nastavak adekvatne terapije i redovne kontrole šećera u krvi u kućnim uslovima i na taj način izbegnu velike varijabilnosti šećera u krvi ( od veoma niskih tj. Hipoglikemija, do veoma visokih odn hiperglikemija) i tokom jednog dana i u nekom dužem vremenskom periodu. Ovo su osnovni preduslovi kako bi se sprečile i izbegle mnogobrojne komplikacije na krvnim sudovima srca, mozga, bubrega.

Šta je cilj dobre glikemijske kontrole?

Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c i rizik od pojave komplikacija.

Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:

1. Redovna kontrola šećera u krvi i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom)

2. Pridržavanje higijensko-dijetetskog režima koji podrazumeva:

   1. Zdravu i izbalansiranu ishranu ( redovno uzimanje glavnih obroka sa razmakom ne kraćim od 6h i ne dužim od 8h, izmedju glavnih obroka uzina)

   2. Redovnu fizička aktivnost

3. Redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara

4. Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normale

Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi. Kada je potrebno proveravati nivo šećera u krvi?

U dogovoru sa lekarom najbolje je napraviti plan kada i koliko često treba proveravati šećer u krvi. Evo nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto:

• Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna

• 2 sata nakon obroka, da biste znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi

• 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da biste videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi

• Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.

Važno je da se prate vrednosti šećera u krvi u napred navedenim situacijama kako bi prepoznali razloge koji dovode do skoka ili pada. Treba znati da se nivo šećera u krvi menja tokom čitavog dana i noći, te je neophodno da sastavni deo plana lečenja pored upotrebe propisanih lekova i plan aktivnosti koje treba preduzeti ukoliko šećer u krvi poraste suviše visoko ili padne suviše nisko. Preterano visok ili preterano nizak nivo šećera u krvi može izazvati simptome koji se lako mogu zameniti simptomima nekih drugih stanja.

Koji bi bili saveti za pripremu pacijenata kada budu došli na prvu narednu kontrolu?

Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije koje trenutno koriste imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i 2h nakon glavnim obroka, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Bilo bi poželjno da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj regulacije šećera u krvi u protekla 3 meseca.

Svakako kao i do sada postoji opcija da kontaktiraju i svog izabranog lekara za savet i radi konsultacije vezano za dalju kontrolu bolesti i šta je sve potrebno pripremiti za sledeću kontrolu.

Na koji način osoba sa dijabetesom može doći do endokrinologa ukoliko je potrebna promena terapije ili savet?

Za sve nedoumice najpre treba kontaktirati svog izabranog lekara, a ukoliko je potrebna dalja korekcija terapije i intervencija od strane endokrinologa pored redovnog zakazivanja pregleda u internističkoj i endokrinološkoj ambulanti moguće su i konsultacije telefonom 010/305-241; 010-305-334-zaključuje dr Marinković u razgovoru za Pirotske vesti.