Robinzon Kruso sa Stare planine

Pedesetogodišnji Piroćanac Saša Jocić pozdravio se sa civilizacijom i svoj mir našao na pojati u mestu Sadinje, na Staroj planini, desetak kilometara od jednog od najudaljenijih sela Zaskovci.

Jocić je za, kako kaže, male pare kupio staru napuštenu pojatu i zemlju i na mestu neverovatne lepote, u potpuno netaknutoj prirodi čuva stado koza, pravi izvanredan kozji sir, pravi ćumur i skuplja šumske plodove.

-Dojadio mi je život u gradu. Umesto da u nekoj firmi radim za desetak hiljada dinara uzeo sam stvar u svoje ruke, kupio ovo imanje i preselio se ovde. Porodica mi je ostala u Pirotu, posećujem ih često, ali ovde provodim i leto i zimu. Živeti u prirodi je neverovatan osećaj, ovde vlada potpuni mir i tišina, nema buke, galame, zaboravio sam šta je to stres, radi se po ceo dan i može mnogo više da se zaradi nego u gradu gde privatnici eksploatišu omladinu koja im radi za smešne pare. Decu sam izveo na put tako da su oni već samostalni, mada i oni dolaze da mi pomažu kada ima puno posla.Pojata mi se nalazi blizu same litice kanjona Temštice i sa jedne strane imam odličan pogled na Jabučko ravnište i prema planinskom vencu koji se spušta ka Temskoj-priča Jocić.

Po njegovim rečima, mesto Sadinje je pravi raj na zemlji.

-Ovde je ogromno bogatstvo svuda gde se čovek okrene. Da li su to šumski plodovi, čist vazduh, nepregledni pašnjaci, ovde se uzgaja prvoklasan krompir, dobija se neverovatan med a o mleku i siru da i ne pričamo. Ljudi od kojih sam kupio imanje pričali su mi da su vlasnici pojate pre njih, kada su se selili iz ovih krajeva u Vojvodinu, u vagonima sa stanice u Staničenju transporovali na tone meda, šest tona rakije, ogromne količine sira i drugih proizvoda. Zaista je ovde ogromno bogatstvo svuda gde se čovek okrene, samo treba puno rada i truda i može ovde odlično da se živi-kaže Jocić koji ovde čuva nekoliko desetina koza autohtonih rasa.

Kako kaže Jocić, priču o ovom čarobnom mestu upotpunjuje i činjenica da se u neposrednoj blizini nalazi neverovatna stena u kojoj kao da je priroda vekovima klesala i uklesala tri konjeske glave. 

-Ideja mi je da od ove lokacije napravim turističku atrakciju. Jedini problem je što se teško dolazi, nema dobrog puta, a jedina prečica jeste u kanjonu Temštice, gde sam postavio i tablu. Najpre mora da se pređe stari drveni most i onda da se za par sati popnete na vrh kanjona kozjim i opasnim stazama, da bi se na kraju stiglo do pojate-kaže Jocić.

tekst i fotografije Aleksandar Ćirić