Pukim slučajem “Zapisnici sa sednice Suda opštine pirotske 1922 – 1929.” nisu završili na đubrištu – Promovisana nova knjiga pirotskog Arhiva
U čitaonici Narodne biblioteke u Pirotu promovisana je knjiga “Zapisnici sa sednice Suda opštine pirotske 1922 – 1929.” koja se pojavljuje kao prva u ediciji Zbornici dokumenata koju namerava da pokrene Istorijski arhiv u Pirotu. Priređivač knjige, čije je štampanje omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je, istoričar, Predrag M. Vidanović. Na promociji ovog dela, moderator je bila Sanja Živković, pored gospodina Vidanovića o knjizi je govorio i direktor pirotskog Arhiva, istoričar, Davor Lazarević.
Ono što je, pored ostalog, zanimljivo za nastanak ove knjige, koja je izašla kao prva u ediciji koja će uslediti povodom jubilarne 65. godišnjice Istorijskog arhiva u Pirotu, jeste da su zapisnike, ova svedočanstva o jednom periodu Pirota, našla deca na smetlištu, naši mladi sugrađani, Romi. Shvativši, verovatno po rukopisu, da takvim dokumentima nije mesto na đubrištu odneli su zapise svom nastavniku geografije, u OŠ “Vuk Karadžić”, Branimiru Đ. Popoviću, koji ih poklanja novoformiranom Državnom arhivu 24. juna 1958. godine.
“Neko je svesno bacio ovako značajan dokument na đubrište, a neko ko nije dovoljno obrazovan je, ipak, razumeo da mu nije tamo mesto. Ova dokumenta nam svedoče o izgradnji keja, o izgradnji OŠ “Sveti Sava”, o isušivanju Bokluča, Barja, dakle, nešto osnovno za naš grad. Da nisu spašena ova dokumenta mi ne bismo znali kako je to izgledalo. A, možemo samo da zamislimo šta je sve ostalo na tom đubrištu, šta ta deca nisu još pokupila. Nažalost, baveći se arhivistikom mogu da kažem da mi nismo daleko odmakli od tog perioda, jer i danas imamo veoma loš odnos prema dokumentima koje institucije stvaraju. Dokaz za to je što mi više nemamo arhivsku građu za Piroteks, za Progres, dakle, to su uništene dokumentacije. Zato mi pokušavamo da objavljivanjem ovakvih publikacija podignemo svest naših sugrađana u našoj sredini da je, zaista, svaki papir jako bitan koji dokazuje neku činjenicu i nemamo nikakva prava da lišavamo naredne generacije da saznaju kako smo mi živeli i postojali. Zato ćemo u narednom periodu nastojati da ova edicija dobije jednu formu na ponos Arhiva i našeg grada”- rekao je Predrag M. Vidanović.
Ovo je prvi put da Istorijski arhiv u Pirotu izdaje dokumentarnu građu, s obzirm da je do sada za štampu priređivana, uglavnom, memoarska. To je jedan poduhvat u koji je ušao Arhiv na 65. godišnjicu osnivanja sa namerom formiranja Zbornika dokumenata i koji bi u narednom periodu trebalo da se fokusira na tu delatnost arhivske ustanove, a to je objavljivanje i priređivanje za štampu ključne dokumentarne arhivske građe, kaže, direktor pirotskog Arhiva, Davor Lazarević.
“Značaj ovog prvog toma je veliki, jer time ulazimo u ovaj izdavački poduhvat. Što se tiče konkretno sadržaja koji može da se čita između korica ovog izdanja on se odnosi na Pirot iz dvadesetih godina prošlog veka. Opisuje jedan period koji je bio prilično turbulentan, inpregniran različitim uticajima sa nivoa države, sa nivoa uticaja koji su se prelamali iz zapadne Evrope. Pirot se tada polako transformiše iz jedne orijentalne u evropsku varošicu, počinje urbanizacija grada, regulacija rečnih tokova, kaldrmisanje ulica, podizanje novih namenskih zgrada, pre svega školskih, i to sve gledano iz ugla lokalne samouprave, s obzirom da su u pitanju zapisnici sa sednica tadašnje lokalne skupštine. Zasedala je prilično često, bila je sastavljena od odbornika, kao i danas, koji su tada bili iz redova najuglednijih trgovaca i zanatlija. To je bila ta varoška elita koja je u to doba odlučivala o ključnim gradskim temama” – kaže Lazarević.
Foto: Milan Jovanović / Narodna biblioteka Pirot
