PŠENICA U DOBROM STANJU: Pred proizvođačima prolećna prihrana
Zbog prošlogodišnje suše i loših prinosa kukuruza, brojni poljoprivrednici odlučili su da deo parcela preorijentišu na ozime strnine. U Pirotskom okrugu tokom jeseni pšenica je zasejana na oko 14.000 hektara, što potvrđuje da proizvođači u ovoj sezoni polažu veća očekivanja u ovu ratarsku kulturu.
Promenljive temperature tokom zime nisu ostavile negativne posledice na ozime useve na području Pirotskog okruga. Naprotiv, prema rečima Srđana Vidanovića, stručnog saradnika Poljoprivredne savetodavne stručne službe Pirot, stanje pšenice je znatno povoljnije u odnosu na prethodnih nekoliko godina.
“Situacija je znatno bolja nego ranijih sezona. Imali smo produženu jesen i povoljan raspored padavina, što je omogućilo optimalne rokove setve i dobru pripremu useva za zimu”, ističe Srđan Vidanović.
Usevi iz kasne oktobarske i rane novembarske setve trenutno se nalaze u fazi bokorenja na više od 80 odsto površina. Tokom decembra i januara zabeležene su solidne količine kiše, uz kraći period snežnog pokrivača, što je omogućilo ozimim kulturama neophodnu fiziološku pauzu i formiranje potencijala za prinos. Oko 20 odsto površina pod pšenicom zasejano je u decembru, pa su ti usevi nešto slabije razvijeni.
U narednom periodu poljoprivrednike očekuje prolećna prihrana.
“Ukoliko se koristi Urea (46% azota), preporuka je unos oko 70 kilograma čistog hraniva po hektaru, što odgovara količini od približno 160 do 170 kilograma Uree po hektaru. Kada je reč o amonijum-nitratu, preporučena količina je oko 220 do 230 kilograma po hektaru, dok se KAN može primeniti u količini od 250 do 300 kilograma po hektaru, posebno ukoliko se želi brže dejstvo. Drugi deo prihrane trebalo bi obaviti 30 do 40 dana kasnije, uz korekciju od oko 100 kilograma po hektaru azotnog mineralnog đubriva”, ističe Vidanović.
U zemljištu je trenutno prisutna solidna količina vlage, a gornji i dublji slojevi su dobro povezani, što je, prema rečima stručnjaka, značajno drugačija situacija u odnosu na prethodnu zimu, kada je pšenica iz ovog perioda izašla sa minimalnim zalihama vlage i nedovoljno razvijenim korenovim sistemom. Ove godine usevi su dobro razvijeni i imaju realan potencijal za dobar prinos, ocenio je Vidanović.
