Promovisana knjiga “Piroćanci – Pravednici među narodima”: Svedočanstvo o humanosti u najmračnijim vremenima

U maloj sali Narodne biblioteke u Pirotu održana je promocija knjige “Piroćanci – pravednici među narodima”, koja donosi potresna, ali i ohrabrujuća svedočanstva o ljudima koji su tokom Drugog svetskog rata spasavali svoje sugrađane jevrejske nacionalnosti, rizikujući sopstvene živote.

Knjiga, čiji su autori Jasna Ćirić, Davor Lazarević i Ivana Tasić, obuhvata pet priča o pirotskim porodicama koje su pružile utočište i pomoć Jevrejima u vreme progona. Priču o Veri Čoaš koja je pomogla porodici Avramović, porodici Kostić koja je spasila porodicu Konfino, Ljubenovićima koji su pomogli dečaku Izraelu Leviju, Radovanu Nikoliću i porodici Jusefović i Božidaru Zdravkoviću koji je spasio porodicu Sid.

Govoreći na promociji, koautorka knjige i predsednica Jevrejske opštine Niš, Jasna Ćirić, istakla je značaj ovog priznanja.

“Medalja pravednika je medalja koju država Izrael dodeljuje onim ljudima koji su za vreme Drugog svetskog rata spasavali Jevreje. Uz medalju i sertifikat, ime pravednika biva uklesano u Vrtu pravednika u Jad Vašemu. Među njima je devet Piroćanaca, što je veliki uspeh za jedno malo mesto“, rekla je Ćirić.

Ona je podsetila i na snažnu poruku ugraviranu na medalji, citat iz Talmuda: “Onaj ko je spasio jedan život, spasio je ceo svet”.

Koautor knjige Davor Lazarević istakao je da publikacija predstavlja svojevrsno zaokruživanje priče o nekadašnjoj jevrejskoj zajednici u Pirotu i njenom stradanju.

“Ovom knjigom smo želeli da u prvi plan stavimo Piroćance koji su doprineli da nekolicina Jevreja bude spasena tokom Holokausta. Publikacija je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku, kako bi bila dostupna i široj publici”, rekao je Lazarević, dodajući da je broj od devet pravednika za jednu malu sredinu impozantan.

Promociji su prisustvovali i potomci pravednika, koji su podelili porodična sećanja. Predrag Rančić govorio je o svojoj majci Bosiljki Kostić i njenim roditeljima, koji su spasili porodicu Konfino. Porodica Kostić dala je četvoro Pravednika, pored Bosiljke, tu su i njen brat Dragoljub, i roditelji Ljubomir i Roksana.

“Sakrili su četvoročlanu porodicu Konfino, falsifikovali dokumenta i pomogli im da pobegnu. Kasnije su uspeli da stignu do Palestine. To prijateljstvo traje i danas. Moja porodica bila je gost Bojane i Rut Konfino na obeležavanju 50 godina države Izrael“, ispričao je Rančić, i osvrnuvši se na današnji trenutak naglasio važnost očuvanja ljudskosti u svakom vremenu.

 

Svoje iskustvo podelio je i Petar Nikolić, koji je pokrenuo inicijativu da njegov deda-stric Radovan Nikolić dobije priznanje pravednika.

“Ponosan sam što smo uspeli da od jedne porodične priče napravimo nešto što je danas deo kolektivnog pamćenja, čekalo se dugo, ali uspeli smo da sačuvamo njegov podvig od zaborava”, rekao je on.

Početkom Drugog svetskog rata broj Jevreja u Pirotu bio je uvećan dolaskom ljudi iz drugih krajeva, koji su verovali da je naš grad sigurnije utočište. Međutim, već od druge polovine 1942. godine Bugari počinju deportacije Jevreja sa okupiranih teritorija. U noći između 12. i 13. marta 1943. godine pirotski Jevreji nasilno su odvedeni iz svojih domova u zgradu Sokolane, gde su držani bez vode i hrane 7 dana. Osmog dana ukrcani su u stočne vagone, transportovani preko Sofije i dalje ka logoru Treblinka, odakle se niko živ nije vratio.

Iako je Bugarska jedna od retkih zemalja u kojoj je jevrejska zajednica opstala, to je, kako je istaknuto, bilo na račun Jevreja sa okupiranih teritorija, među kojima su bili i Piroćanci.

Prema podacima iznetim na promociji, u Srbiji trenutno ima 142 pravednika među narodima, Bosna 49, a Hrvatska 133. Ove godine očekuje se dodela još šest priznanja u Srbiji.

Tokom večeri pomenuta je i inicijativa da se u parku Gimnazije u Pirotu zasadi devet stabala u čast pirotskih pravednika, uz podršku Jevrejske opštine Niš i Grada Pirota.

Promocija knjige završena je porukom Jasne Ćirić da je ova knjiga dokaz kakvi su ljudi bili Piroćanci – spremni da, čak i u najtežim vremenima, sačuvaju ono najvažnije – ljudskost.